Pastir

176

сио дишаут ари чаши вина, разуме се у дому или на пристоГном месту, онда се повиче: „манте се људи! деде да пигемо, вала попи ко1и нас учи, али ми смо људи прости као и стока па ништа и незнамо.“ Или по неки благобезобразни шшх и то дода , нарочито ако 1е с попом мало у ближем одношагу, „одби се богати попе лакрдиге! да гледамо за чем смо.“ Осим тога из уста народа чуге се често и ова реченица „срдитом попи иразне бисаге.“ Овом се реченицом хоће да каже то, да попа ако Ге рад да се из нуриГе с празним бисагама не враћа, дужан Ге безусловно чинити и одобравати све, што његова паства хоће. ГГрема оваком дакле стању ствари, ниГе се чудити , што млоги млади и ваљани свештеници набрзо се изгубе и пропадну , одавши се неумерености . Наш народ хоће да му Ге свештеник свагда подпуни учеснив у евако1 весело1 н тужног прилици, да седи за софром у прочељу и да му прву чашу благослови, и т. д. И онда кад му свештеник у томе учини но вољи и с њим пристане Гести и пити што по негда буде до излишества, онда назива свога свештеника добрим и честитим попом, и вели, никада оваког попу имали нисмо, па готов му 1е у том случагу што и више дати. Свештеник пак ког хоће да Ге у дружству солидниш , и чува се да непадне у крагност, кош већег рачуиа о себи и освом положаГу има, и кош ниге на кап сваку чашу испразнити хтео такови не само да ће спразним бисагама отићи, него се Гошт назива гордељивцем и себичњаком. 1а сам слушао гдн људи карактеришу свога попу приводећи га у сравнење са другим суседним свештеником овако: „Благо вама (комшиГе) ви сте срећни с вашим нопом. Он Ге подпуни учесник вашег стања, с вама свагда и у свако1 прилики Геде и пше , пева куд год иде, за то вам Бог и даае. — Наш пак попа , жмурац, нити коме иде, нити му ко долази; с ћурћурио се ка две паре у кеси мис.шо би да 1е убита сирота ; нити му ко нева у кући, Сл>еду1е додатак.