Pastir

226

1 е н. п. неки попа слунаГно пао у поду. па неки кош су се ту десили притрче му упомоћ, вичући даГ попе руку, но поп никако не пружа зато, што нше научио да да1е. У неко зло доба дошла попадиха те им примхетила да викну: нах попе руку, сирома попа би се утопио. Ето какве се без смислице по нашем народу шире и распростиру и то доста пути од људи, кош су своим положахем позвати да у приликама упознаху и обавешћаваху свет у делима од веће важности по народ, а не у кохекаквим безсмислицама. Та мислим да нико живље учешћа у судби свош ближњи неможе имати од свештенства кохе 1е Тедино у свима тужним и веселим приликама, с њим и како може и нахтврђег срца човек у крахњох нужди свога ближњег равнодушан бити. Тошт нам остахе да видимо како варошко свештенство добта бир ? Та оно хе бар срећно да не мора прибирати само ту своху заслугу. Њима се обично — ако нешто и мање али бар у готозом новцу уз порез прикупља. Заиста према оваковом расположаху, бар свештеници варошки требало би да су спокоши, и да се немаху на шта у овом погледу жалити. Но по несрећи и они мало боље у овом стохе, а то све кривицом општинске власти. Као да су се сви демони ставили противу свештенства Попи то се пореза прикупи, кохе по већим варошима знао како иде; старешине општинске не обзирући се на правичност и ред, из све скупљене суме да данак и измире све суме издатка, па тек оно што претече позове свештенике и преда им говорећи: „то смо у име бира прикупили примите, остало кад прикупимо даће вам се.“ Те тако свештеници приме негда половину, негда три части, како се кад деси као да хе милостиња. Овако измирење нема краха, нити има случаха да ге свештенство нарочито београдско икаде Гедном поднуни бир наплатило. — Пре неког времена причаше београдски свештеници да су тада неки остатак бира од 10. година примили. Ето дакле кошм начином свештенство добиха своху нах-