Pastir

324

ком, истине иад лажом, правде над неправдом. Свештеници ето поекидате црне одежде знамење туговања и сете, патње и страдања, знамење — мученичке смрти Христове,- те обукоше беле и светле, као оно анђео божи, коме лице светло као муња, а одело бело као снег беше, кад Ге над гробом огласио ускрслог Христа. Да, па ето и саме отворене царске двери Гасно сведоче данас милост божиГу а радост душе наше, Гер то хе знак, да нам 1е за свагда ускрснулим Господом отворен пут к вечном милосрђу божиГем. Тако дакле драга браћо! сзави црква наша данашњи дан, па тако и ми у њог православни Срби. Али на жалост нте евуда таке црквене славе у наше браће, шне таке свечаности у свих православних Срба, као данас у нас. — Но немоГте мислити, да су та браћа наша заборавили на свети закон свог , погазила часнога крста. Боже сахрани! гер и они у Христу гледе душевног Снаса свога и њима Ге тврдо у грудима заса ђена жива наука вере православне, тврђе можда, него и многима од нас овде. Та Гадни! тога ради баш, што тако хране своГу веру православну, што Ге чуваГу, као зеницу ока, као остарела магка Гединче своГе што чува и што с њиме воли и умрети, него без њег живити, тога ради баш подносе тешки зулум од Турака, старог крвника часнога крста. Тужна та браћа иаша, то Ге несрећна рала, што и дан данас љуто каГе косовске грехе. И они негда сретни беху Слободни, силни и славни; одавно Ге то било, они га Гадни и не памте. Песме само и приче, што од колена на колено иду, знаду за оту срећу; Гер нет скоро столећа Ге тому како Србин на Косову паде, а с Косовом му паде и сво добро овога света — паде слобода и слава народа, Ох, колико Ге пута већ од онога кобног доба несретних по раГу ускрса било ; у ускрсу Христовом гдедао Ге он и ускр-