Pastir

358

беше владе ГТетра, сина ееетре Стеванове, која 1е пошла за млетачкога Дужда. Туровци и остали латински писци, кош опиеугу ову буну, називљу већом чешћу бунтовнике геретицима: А њом су частили приврженике иравославне вере. 4.) У законским потврдама угарских краљева Владислава и Коломана, осведочава се 1асно надмоћност источне цркве и њене дисциплине у угареког. Св. Владислав заповеда да латини, кош се не би хтели придружити обичагу маџара? и гести месо првога дана мееоГеђа а међу тим 1 ели би први и други дан, ако не би хтели да приме нагбољи обичаг нека се селе куд кош зна а сво имање да оставе у земљи где су га и стекли. („ВаВт, еотуеШсћт ЖигкЈагогит зетех ассотос!аге \’о1т4, ГеПебћ робГс1иат Уип(1апе Гепа 1 — а сагпеб сћтГИип!, лрз! уего ас1ћис Депа 2 — е! 3 — а сатаеб сотесћт!, §ио уоуе1ип1 уаћап!, росигпат ап!ет, »иат1пс ас^шбГуепт! ћГс оппНапН' Весгећ 31.) Из тога се види да 1 е за време краљева на св. Владислава био бро! латина тако незнатан да су их могли истерати из државе ако не би хтели да чувагу поштено устав источне цркве и часнн пост почевши од првога дана поклада. Док владаше Коломан наследник св. Владислава, био 1е народњи сабор (1114 год.), на коме Ге закључено да несмеду Гепископеке жене живети на њиховим добрима. Види се врло добро из овога закључка, да у поменуто1 години мш не беше изашла забрана да се не смеду женити свештеници у Угарско!; у исто доба тврди се и то, да су се оци овога сабора управљали по правилама турскога васионског сабора. У тима се правилима прописЈче да се жењени свештеници не произведе за вла дике без договора са женама и са условом — кад се неки завладичи да се не саста!е са женом свошм. (Продужпће се.) К0РЕШ110ДЕШЈИЈ1 Г. Павлу Телечком свешт. у Срп. Њпзину. 1аени1е кажите преко ко!е поште да вам се шаље лист, и последњу пошту означите-

%

ШТАМПДРШД НИКОЛЕ стефдновикд У ВЕОГРДДУ