Pastir

379

злата 74. марке. Манти1а или Палтум употребљаваше се свеједнако при крунисању угарских краљева, од св. Стевана па до посљедне буне у маџарскоп Та 1 е ПалиГум искићен живописним иконицама величанствено; иконице стоге на њему као иконостаса, а тако се само у грчким црквама налази. Па и сама круна кошм се крунисаху угарски краљеви има на себи несумњиве знаке да Ге грчкога кова, 1 ер Ге диче иконице грчкога ваГа са писменима из њихове азбуке. Хош већма обраћа нашу пажњу на се кеса за новце, што се чува све доданас у бечком капуцинском манастиру. Та ге кеса опшивена са иконицама, што су дате монастиру у веспримско! долини, и окићена Гош златом и бисером. На њо1 1е извезен текст словенски ћириловским писменима на врху: „к^ди Господи милостн ткоа нл нлсл нун1ј и ко к4:ки,“ а доле сто 1 и: Господи оуфедри нм, и кллгослокини ну, проск^ти лице ткое нл нм и полжл^и ну.“ Све то сведочи необориво да Ге цветала источна црква у Угарскоц а особито да се у њо1 употребљавао славенски тезик шш у првим вековима хришћанства. Уверенисмо да ће за ово у своге време изнаћи докази од учених људи, кад им уебуде аркива приступнта. Ти су докази за сад истина у тами, ал ће нам кад искрсну гасно и подпуно разгаснити исторту источне цркве, коха хе основала и утврдила хришћанску веру у Угарскох. Да стохи многи докази доиста у тами, кош се тичу хришћанске цркве у УгарскхД од првих времена, о томе нас уверава осем осталога и Крчелић (*), [ер се жали да Ге; „видео рукописе, у когима су били написани обреди богослужење старе Угарске цркве, а те му еписе узеше одмах из руку, само незна рашта, да ли из зависти или неких предрасуда — па су однешени с кеста некуд чим их хе угледао и забранило му се да и даље оваке разматра.“ („Уоз У 1 (јгаш 8 ташд8епр1:а, пћц пвив е1: сепппо1 ) Крчелић 1е хрватски историк, његово дело: ЕоНсЈае РгеНттагез Зе Ве= §ш8 На1таХ. 6гоа4. 81атопЈае — уважавагу угарсои историци,