Pastir

386

разлика мњења о власти према коин мора бити та покорност; људи се веома разлик\1у односно мотива те покорности и обима њеног; али су сви без разлике сугласни у томе, да мора бити нека покорност. Полазећи од на1стари1е и наггрубље иде 1 е о подансгву, па долазећи до награзвитиге иолитичко теоргне наи 1 ег доба, ми свуда видимо нот' нуну суглаеност односно тога Факта. Реко би човек између дивљака, кош сматра да његов живот и имање потиуно зависе од воље свога иоглавара и анархисте, кош пориче право сваком правителству ограничавати његову личну слободу, реко би човек да између њих лежи велика ировала; али у само 1 ствари ии1е тако,- њихови погледи сусретаГу се у 1едном општем Факту. Оба они допуштаГу граниде, коге несме ирећи личност у свто! радњи; но Гедан види начело те границе у вољи монарха, а други гледа на то, као резултат равно правног требовања свиГу грађана. (Иродужиће се.) Исторнха хришћанске црнве. IX. Путовањ^ светога апостола Павла у Грчку. (Д1еГани. Апост. гл. XVI. XVI. XVI.) Павле пошто Ге пробавио неко време у Антишхш, рекне Варнави: „хаГдемо опет да походимо браћу по свима варошима, где смо проповедали, и да видимо, како они живе.“ Варнава пристане, но зажели у исто време да узме са собом нећака, Хована Марка, што Павле ниГе хтео. С тога се они раздвоге Варнава и Хован Марко одплове у Кипар; а Павле, узевши са собом Силу, носле молитве, предузме друго апостолско путовање. Он Ге походио цркве у Сирш, Киликш, Дервш и Листри. У последњоГ вароши узео Ге са собом младог ученика по имену ТимотеГа, кои му Ге био веран сапутник и при-