Pastir

402

Сабора тога више нема: разишао се, расуо се, баш у ономе насу, кад му Ге требало започети рад и посао, ради ко 1 ега Ге сазван. Но томе се нетреба толико чудити. Сваки прави Србин, кош Ге видио, какви се посланици бираГу на гдГекоим местима у Сабор, могао Ге предвидити, да ће се сабор скупити, само да се разиђе, Гер међу људима, кош не стоГе на истом тврдом станцу камену, кош не излазе и не суде с истог становишта, кош се у главном не слажу, — неможе бити довора; међ онима, кош мисле, да би било и грешно и непаметно дирати у чврсте основе, и онима. кош оће све да поруше и расчисте и да на новом основу нову зграду подижу, неможе никад бити до споразумлења; људи, кош чувагу преданша народа и цркве своГе, немогу се саветовати и саборисати с људима кош се држе начела лажнога разума и кош, као што Апостол вели, хвалећи се њим, одпадоше од вере. И што Ге сваки разуман предвиђао, то се доиста и збило. Дана 3. ХулиГа о. г. поднели су ми 35 Посланик црквено народног Сабора писмену изГаву, у когог наводе узроке, због кошх су принуђени из Сабора изступити и мандате своГе потожити; а изгави Т 01 приступили су сви Епископи. с тим да ни они у даљим Седницама тога Сабора присутсвовати не могу. Из^ава та печатана ге и разаслата по народу, и с тога нте нуждно понављати, рашта су ти посланици, већина у сабору, иступпли из сабора, нити ми ге нуждно посланика ти поименце наводити и означавати овде. Довољно ће бити напоменути само то, да су то све таки људи, за ко1е неможе нико рећи, да им до цркве своге, да им до блага народа свога нте стало, и да нису увиђали, каквим би плодом уродила радња сабора тога Полагањем мандата од стране вићене саборни носланика и изГасњем г. г. Епископа, да они даљим седницама тога Сабора у ком се свети оци, кош су нам православну веру нашу од сваке лажне примесе сахранили и утврдили, „слепцима“ назвати. у коме се свете истине православне наше