Pastir

437

/

почну селити у пустиње и тамо сугласно свом унутарњем расположењу или су се сасвим предавали угедињену — и онда су звали анахорети, или су се скупљали у друштва општине — и онда су се звали киновити. Но нте доста било само одрећи се друштва па ма то и у на1већо1 мери било. За такве људе, кошма 1е и наГмања успомена о пређашем свом животу међу Газическим друштвом била неприГатна — све Ге то било мало. Њима Ге било необходно нужно да сами створе себи нов идеал — идеал, кош би дшаметранло противан био свима оним основима живота, што су газичници у толико векова створили, па да њему Гедином као свом сопственом идеалу и сав живот сво 1 посвећугу и о остварењу се његовом брину. Извршење обе ове задаће примили су на себе први уредиоци (основачи) правилног поредка живота калуђерског. Узевши за основ ту мисао, да 1е основа газичеству и друштвеном стро1у његовом била самовоља и егоизам, они су као основу своме новом будућем устрогству и новом друшственом строГу поставили самоотвержење (самопрегоревање), и што веће и подпунте одеуство воље у сваком члану тела без разлике. На основу овога, безусловно послушање калуђера свима заповестима стариГег, кош се као први руковођа њиов звао старац — послушање, коГе се простирало и на на1мани покрет воље и унутрашњих движења, као и на жеље па нашосле и на саму мисао о предметима — сматрало се као шивећа добродетељ и као семе из ког ће после израсти наГвеће дрво моралног узвишења подвижничког. Повр свега овог, скаки Ге инок дужан био да са нагчистишм срцем и искреношћу исповеди своме руковођи (старцу) сваку мисао, сваку жељу, ма се она и случашо Гавила у души његовог , а тако исто дужан ге био казати му и сваки поступак сво 1 , не пазећи ни нагмање на то, заслужу1е ли он одобрења или порицања. Све ово нужно 1е бидо чинити за то, да би — инок у духовног мудрости наставника могао