Pastir

450

дно.че делу парода опо страно-српског, те да се зато морагавити у онаквом духу и на савору. Ми мислимо да ту има нешто друго, што у тузи ревњивно за цркву и за народ срце патригархово нше могло одма схватити. Ту 1е оно што се свуда догађа, што бива и на другим сличним састанцима осталих народа, само негде више негде мање, умеренше и. т. п., — ту 1 е екстаз некголико људи тако зване напредњачке странке. Ови људи зачудо како су примљени свуда у простом народу, гер умеду кад су у народу чувати оно, што ге народско. Народ њих воле, слуша, радо прима у средину сво1у, па богме шаље и на саборе. Но шаљући их он им ннкад не да1е инштрукциге, већ им проето и Гасно наручи „идите! Бог вам а душа вам! гледаГте те уредите све оно што Ге боље за цео народ.“ Кад би народ знао да ће они тако повести посао на сабору, бих се прекрстио од њих, и зацело рекао оно, што и патртар о њима у свом писму вели „од нас изађосте, али нисте наши.“ Но народ то незна, па зато би по нашем схваћању било и неправедно бацати љагу на Гедан део народа, ако му 1е избор посланика испао не по вољи и жељи намењене цели. Но може ли бити да ти људи са своим тежњама иду нарочито као што посланица вели на лодкопање главних основа религше а с тим самим и живота народњег? Врховни пастир њихов вели: „ сад ваш кад ви тревало да што слошки радимо , онда ваш хоће посеГано врагом семе да уроди плодом.“ Дакле неодриче злу намеру њихову, већ Ге само прнписуГе врагу са стране. Но кош ли Ге таГ враг и одкудали Ге ? Католичество ? Протестанство ? Немислимо! Католичество, до душе, беше негда необично страшна сила. Влада1ући грдним капиталом, а с тим у Гедно рукама и савешћу многих даровитих људи, оно учини доста шкоде православним чедима цркве источне. Но данас Ге оно сасвим у другом времену: католиштву сад већ нте до пропагандирања, Оцо види (а види то и цео хришћански свет) да се