Pastir

483

удворе „већоГ власти“ ко1а 1 е сву ревност калуђера видела у подизању манастиреки зграда. Одтуд 1е и она општа страст калуђера к грађевинама без сваке нужде и потребе , — страст, коГа ге често штетна за манастир и за саме оне кош га потпомажу. Ова страс за одликовањем и удварањем окужила ге нашре настоГатеље манастирске а затим и осталу нижу братигу манастирску. Оно ни1е смерало на то, да се животом свошм подвижничким прослави већ 1е ишло путем корнстољубивих тежња и гледало 1е, да се час пре узвиси и дочепа већег чина и веће власти у обитељи. Овакве себичне мисли и намере несу биле корисне ни по калуђере ни но морално стање њино. Сваки човек може се узвисити и доћи до неког већег положала или сопственнм личним заслугама илн због недостатака и слабости других, само ако их он употреби ни свогу корис. У првом случагу, он долази до права законим ПЈ-тем а друго Ге основано на системи шпишнства и незаслужуге поштовања од људи. Ова1 последњи начин, као да 1е више употребљаван био међу средњевековним калуђерима него први: оно што Ге нагвише забрањивано било у прво време т. I. твођење другог на преступе и грех, постало ге временом у рукама њиховим нашоузданиге средетво, кошм се брзо и лако долази до чина и већег положаГа у друштву. Бећина се у свако доба користила погрешкама сво 1 е браће по Христу, 1ављаГући то и већог власти, и коГа Ге исто тако милостива била те ге награђавала овакве умешне људе и блуститеље и поредка и 1авног морала манастирског. Да те све ово било велико зло и да Ге оно и хрђаве поељедице имало — о томе држим, да нико не сумња. (Продужиће се.) Света православна црква, — шнла шата н доброчнннтежа наша. (Продужење и кр;п.) Кад би поживели и отишли с овог света не крштени, боље би онда било, да се нисмо ни родили, ни видели