Pastir

616

жни од евег срца благодарити му како за оно ватрено учешће ко1е он предузима у судбама свигу Гедноплемених нам: народа, тако и за оне корисне извештаГе и наспомене, ко!е он овда онда донесе нама.“ Високопреосвештени наш Митрополит Михаил одговорио Ге на то по руски (коГе ми преводимо на српски) сљедеће: „Срдачно се радугем што се |вналазим данас међу вама, господо чланови словенскога комитета. Беше негда време кад ми, Словени, незнадосмо па и не смедосмо знати Гедан за другога. Но хвала Богу то време већ прође и ми — Словени — данас се не само боље познагемо већ смемо свима и свакоме казати без зазирања: да смо враћа рођена. Ми се већ не плашимо свог рођеног имена „Словенмеђу нама паде преграда: ми постасмо блиски Гедан другоме. Од дана одкада се стекоше са сви крагева еловенски браћа Словени у Москву, те се взближе познадоше и загрљише, — идеге словенске узаГмице почеше веома нагло да се распростнру, а похвална дегателност „благотворитељног словенског комитета“ развига их 1ош боље и сближава утврђуГући духовне, братске однопше међу свима словенским народима. Словени — то Ге народ, велики, обдарен од Бога свима даровима природе! Словени имагу живот општи са свима 1европским народима, но у њих има нешто што Ге само њихово. По овоме желити Ге да Словени незаборављагу сво!а народна начела живота. Да1 Боже, да се словени развиГаГу, напредуГу и ослобођавагу од туђег ига духовног и материГалног. ДаГ Боже, да Словени на тврдим начелима сазидагу општу кућу безопасности, слободе и славе све више и више снажећи се у слози, љубави и братству. Даг Боже да наука у мгру словенском — одушевљена православљем — послужи на срећу братских словенских народа онако мудро и вели чанствено, као што Ге и оружге братског нам словено-руског народа, движимо духом вере и верности уздигло