Pastir

721

сахати поеле подне за повратак у Србту преко Вилна, Варшаве и Беча. Множство света од свакога реда и стања изГавише жељу да га испрате на жељезници — кош до Вилна, кош до Варшаве, те да тако н при самом растанку Гош 1 едном докажу како од стране петроградског духовенства, тако и од чланова словенског благотворителног комитета, па и целог петроградског друштва оно високо уважање, ону безграничну оданост „когу Ге сваки (по уверењу ,,Голоса“) лично осећао у севи, док 1е само Гедном имао срећу састати се и видети с љуБвеовилнимг Герархом срнске цркве илшГућим лоред осталих свошх. врлина шш и особито чувство патриотизма.“ ПраштаГући се и давагући свог архипастирски благоелов онима , кош су га на том путу испраћали, наш г. Митрополит заврши свогу беседу овим речима: „Не само 1а, но и цела Срвша, неће нигда заворавити ту симпатшу, то гостелримство, коге ви учинисте мени у Русш 11 И Руси са своГе стране гледагући како ге светло, како 1е радосно свуда предусретан и дочекиван био наш г. Мирополит , 1ош и сад воде реч о њему и претресаГу многе догађаГе, кош су се овде онде у тра1ућем његовом путовању дешавали. Император велике земље руске Александер II. имао Ге доброту позвати к себи на разговор нашег г. Митрополита и у зимњем дворцу свом (24 Октомбра) разговарати се с њиме више од по сахата. Извесно се зна, да он с њиме нше мога разговарати ни о чему другом до о садашњем стању и судби српске митрополи1е и српске цркве на истоку. Ал не гледа тако просто на таг састанак Херарха српске цркве са православним царем Севера народ руски. Он гледа на то као на какав особити момент Фактичког сближења, Фактичког старања и бриге гедног братског народа према другоме. Царска реч — то ге велика и света реч за православног Руса. Њему Ге мука донде, докле што не дође до царског ува, а о даљем благопршатном извршењу овог или оног предузећа он