Pastir

Имали што дражиГе за човека, кад у своме брату гледа себе, кад братска боља и њега боле, кад братска патња и њега у срце дира? Та вам читам из очиГу да нема! Оће ли нам кадгод пребацити еавест наша, кад знамо да смо гладног наранили. жедног напошли, нагог оденули, страног у дом увели , болног надгледали а сужног посећивали ? Не ће не! Напослетку 1а држим да нема веће среће, да нема радоснигег часа од оног последњег, кад човек иоетаге жртва рад ових светнх еачела. ВеруГте браћо, човек не може ни Богу ни људма боље послужити, већ кад умире за иетинску науку божшу. А за доказ, ево нам примера пред очима, примера Гасшнег од сунца, ево нам узорита слика тих врлина, ево нам живот апостола Петра и Навла! А как<> поетаде апостол Петар „каменом вере?“ Тако, што Ге озарен науком божишм, што Ге био тврд у иеповедању тих начела као камен, што га из тог светог уверења нико отргнути немогаше; за то браћо Гош што Ге он погмио свог положаг, па Ге учио, радио, подизао — што 1е, где Ге год дошао, сипао луче просвећења. На њему се заиста и може оснивати црква, 1ер мора бити тврда као стена, мора непоколебимом остати. А како Ге Павле постао „похкалом васиоее?“ Свирепи Савле кош Ге христшане наГвећма гонио, окивао, затварао и убшао, постаде обасГан чрезвичашом светлошћу иетине — нашевинте створење божи1е — наГњежниГи Павле. Савле беше свиреп и грозан — а Павле ткх и благ; што Савле мишљагае еатрти и утаманити — то Павле диже и унапређуге. Савле мрзише христшанство, а Павле га из евег срца љубљаше ; а што Ге Савле мучио и убшао — то Павле чува и негу1е. Рад кошх начела Савле друге убиГаше