Pastir

334

Ево какво Ге било учење и практика старе хришћанске цркве. Цензуре и цензурног притиска ту не беше, па опет зато, ко може од правих хришћана рећи, да се тамо ни1е сачувала права вера и светиња цркве у свог свопн неприкосновености и чистоти ? Напротив , сваки види и сваки познаГе да су први векови хришћанства и били и биће свагда идеалом за хришћане! III. По тог мери , по когог 1е црква христова достизавала спољног господства и снаге, мењао се и положа! ствари у њоћ Неки учитељи , кош се пређе Гако заузимаху за слободу вере и савести, одпочињу сад сами да узимљу у помоћ она средства, против кошх су тако страшно викали њихови предшественици. Ми ћемо имати пред очима западну, нарочито римску цркву, Гер на примеру ових пона^боље можемо изучити развиће поменуте промене. У почетку спољашна државна снага беше употребљена против спољашњег насиља односно 1 еретика и расколника. Донатисте возразише против тога са речима: ^шс! ез! ппрега!оп есс1е81а? Августин обараГући Донатисте паде у другу крашост. У притчи званих на вечеру Господњу, господин говори слуги: „изв 1 ди ил пг(ти, и ув^ди книти“ (Нука 14. 23). У латинско! библиш, реч: „ув^ди" преведена 1е са речи „принуди, намора1.“ А одовуд потпуна слобода унутрашњег убеђења уступа место спољним насилственим мерама. СотреНе ш!гаге у току времена изазива на1строжиГе законе против Геретика и расколника, а на последку и саму инквизицшу, ко1а ге ради блага душе , као што Ге већ познато, мучила, убигала и спаљивала тела, рушила до основе села и вароши и опустошавала целе стране. У броГ дужности ових инквизитора, спадаше између осталог и то, да они проналазе, одузимљу и уништаваГу све „вредоносне књиге. а Но почем су под шкодљивим књигама разумевале се у оно