Pastir

419

узевши укупно и Србе и Влахе . ни десета породица нема Фамилшарног кума те да се за сродство знати може; већ сваки узима за восприГемника новорођеном свом младенцу лице коге замаши (нагвише се узимагу девоше и бабе.) Те тако гедан човек кош има пешесторо деце, има толико и кумова. Па с тога дешава се, да ге данас неко био воспригемник, а сутра се већ свађа и псуге са оцем или братом свога кумчета. Но то су тако рећи маленкости према ономе, што се лако може случити, да гедан младић, кош ге био воспригемник, узме сеетру свога кумчета, или пак да воспршемникова сестра или кћи пође за брата или стрица кумчевог. А ово све долази од неразумевања: ко се уорпво сматра за вослршемника — кума ; —- па зато често и Гетрва Гетрву позивље да Гог буде воспршемница младенцу. Правила црквена веле: да се они младенци, кошма 1е гедно лице било воепригемник, ма да породице младенаца иначе у никаквом сродству нису — сматрагу за брата и сестру, будући од гедног духовног оца произлазе. Али се то овде незна; а и какви се рачун може о томе водити, кад скоро у сваком селу нађе се по нека беспослена бака, кога за љубав масних ручкова, крсти преко године по десеторо коге мушке, коге женске доце; па ова деца доцниге не само не држе се ни за какви род, него се гош и узимагу? Па ко 1е свему ономе крив ? Да ли народ, што не слуша свештенике, или свештеницн, кош не ће народ да обавештава!у ? На ова питања може данас и нашростиш из народа одговорити, па с тога држимо да не ће бити од потребе на овом месту ову ствар обгасњавати. Само толико у хатар истине нека нам 1е слободно рећи , да има доста свештеника, кош не само о овоме, но и о свему што 1е хрђаво, обавештаваГу народ, па народ ипак продужу!е чинити оно, на шта се навикао. Глас свештеников свагда 1е „глас вапшућега у пустињи.“ А и како ће ее слушати глас онога,