Pastir

426

< рпскшех краљева и царева — у Призрен град — да онде с1а1ном ерпском круном окитимо Башу дичну и светлу миропомазану главу. — И ми се надамо да ће то скорим ако Бог да бити. Само за тим свако ерпеко племенито срце куца и жуди, да би смо се Гедном сГединили са свом нашом браћом и да би сте Ви светла круно наша! што пре постали Гедини пастир васцелога народа срнскога. Живео нам дични Владаоче на дику и понос имена ербскога! Живелн и Ваши високодостоши намесници. кош Србиш свечану и тврду реч дадоше, да ће Вам Ге срећниГу и напредншу у руке предати. Амин,

Поправка неких обачаја у Крајннн. (Од Д Маринковића учитеља старрмаГданског.) ко Нсвсн кшпажцн и фл(>н€ее, гллгол101Ј1е: поуто гусшијн ткон п(>ест8пл10тт> п(>сдл1ив стлрС1)т>; не умм КЛ10ТТ. Г>0 Ј)81>1> С1’>ОИ\Т>, СГДЛ ДЛТ.ГЋ 1ЛДЛТТ , Онт ше (огтфлп. (>суе пмђ : поуто н ш прествилете ^лпоктдг Сожпо т\ предлпГб клше? (Мат. гл. 15 ст. 1—12). У име Бога и милог мог народа ербског у Крашни, за време мога учитељства у Старом Магдаву, потрудио сам се да напишем неколико речи нод именом „Поправка неких обичаГа у народу краинском“ па желим да ово предам Гавности, те да тиме допринесем колико толико људскоГ свести и напредку. Будући рођен и васиитан у Краини, као и други краишници, од како сам познао себе и народ око себе до данас, увек ме Ге тиштало на срцу видећи како мош мили саотачаственици иуни суГевГерига и празних измишљотина, покадшто боље уважаваГу и вгеруГу коГекаква гатања и неваљале