Pastir

456

ШТАМПДРИГА НИКОЛК СТеФАНОВИВА У БЕОТРДДУ.

у духовни снет спада1у. Ту сада вера господари, што )е и писац поменуте књиге разложно рекао. До Христа бигаше нижа и средња маса људства и од своих владара и богаташа сматрана по разуму као робље без права што и сами научењаци небтаху другчигег мнења. Платон како Ге мислио онако Ге у школи предавао, да 1 е господару слободно убити свога слугу, кош му неби!аше ништа друго, до роб. А муж над женом и децом да 1 е толико властан да може с њима чинити што и са сваком животињом. И Аристотељ кош се у звезде кусе, говораше да робови немагу природног права. И да Христос, Истина небеска, ту предрасуду вековима отврднуту, незадрма и ришћанство ге необори, Гогат би људи по разуму људе чинили нсприродннм робљем. Горе казах и сада кажем: дивна 1 е ова књига у духовног књижевности. Нредмет 1е добро развиГен, цитатима удесно подкрепљен и риторички сложен. Нека ге свакоме ирепоручена. Она се може добити у конзисториш београдско1 за 4 гр. чар. Филарет Петровик. Ј А В II \ БЛАГОДЛРНОСТ. Г. 1ован Гаврвловвћ Намеснвк ње 10 ве књажеске светлоств поред догакошње доброте сво1е благоволио Ге и овом нриликом ио кл.шити одабраним ученвцима богословихе 25 комада књижпца „домпАи лекар и плн праввла за болеснике од I. Стеића; п трп књвге п га/ење по л.ских усева и од др. Ђорђа Радића. Ко познаге оекудно стање наших богослова у књажевног имаовини, а притом п вредносг ових књожиц*, нарочито овпх последњих: таГ неможе а да од све душе непоблагодари г. Намеснику на оваковом отачаском заузимању о просвети п напретку наших будућих свештеноучптеља. Његово високопреосвештенетво наш г. мптрополнт Мпхаол, благоволЈНо поклонити црквп РачанскоГ (у окр. крагуГевачком) гедну Фпну „плтохлћбницу,“ на чему туторп цркве рачанске загедио са освештницима свошм иемогу а да му и на Гчвности непоблагодаре.