Pastir

[>ро! 30.

У Веограду 30. Октомбра 1810. Година

Ј

Излази три пут у месецу на 1 табаку. Претплата се шаље напред уредништву. Неплаћена писма од нередовних дописника непримагу се.

За све српске крагеве ста1е на годину 60 гр. или 6 Фор. на по године 30 гр. или 3 Фор. на три мес. 15 гр. или 1. Фор. и 50 новчића.

ЛИ0Т ЗА НАЈКУ К КШПШШШОСТ ДУХОВНОГ САДРЖА1А.

ИЗДА1ЈЗ И УРЕђУЈЕ РЕКТОР БОГОСЛОВИЈЕ ПРОТА ННКОЛЛ НоПОВНћ.

ОАДРЖАЈ: Како је постала србска патријаршија — Манданги — Извод протокола заседава — Огдас Предбројницима Пасгира. —

Како је постала србска патријаршнја. (Продужење.)

II.

Од дванагестог века, почиње се други период српске црквене 1ерарх|пе. До Стевана Вемање и сина му ев. Саве, т. I. до свршетка XII. в. ми невидимо покушаГа ни жеље, да би хтела српска црква да ее одцепи од цариградске. Неки од ерпских историка тог су "шења, да се ге српска црква гош у X. в. етарала да добиге сво^у независноет; но ова свога мнења никаквим Фактима не иотврђучу, и пре би ее могло рећи, да су нроизишла из претераног патриотизма, него да су на истини основана. Али, на свршетку XII. и у иоМи знамо, да 1 е се у то време, источна грчка нмпериГа називала римском, а Царпград новам Римом. Зато дакле, нте никакво чудо што Ге Багр^анородни, у место-из царигрида—казао, да су свештеницо нослани из Рама, 1 ер Гз он „под Римом“ мого разумевати-нова Рим, т. Г. Цариград. Зна се п то, да су Србске области много ближе бпле Царвграду неголн Риму; и потоме Ге нриродниГе мислита, да су свештенпци, коги су крстилп ерпскп народ праћени нд ИраклпГа на молбу српског народа. Даље, Гош у почетку IX. в. римске папе, помоћу свогих