Pastir

518

Гединши личностима; док напротив у нас и у Руса ти органи увек стреме се и теже да оличе саму власт, т. Г. да буду чистом влашћу, а не органима исте. Тако код нас жандар и полициГа на противурГечте закона рачуна као на ударање на саму чисту власт, а тако исто и у Русиш, а на одпор закону већ се рачуна као на буну. Нижи чиновници безусловно покоравагу се старишм или веру1у у његово знање без икакви изузетака и слушаГу га или га презиру опет без граница и мрзе нањ гледагући у свачему без икакви изузетка Одтуда Ге код нас а и код Руса тежња за неким небивалим никада правом, или другим р1ечима: све или ништа, док остали људи припада1ући другим племенима држе се увГек средине и у томе ограниченост ума њиховог узима врх над руским и србским у овом погледу. Тако да наведем други прим!ер руског неограниченог ума. Тако поњатиГе и слобода Гош већма нема никакви граница како код Руса, тако исто и код нас и Пољака. Олобода гедног лица у држави ограничава се слободом другог лица. Слобода њеколико лица ограничава се слободом обштинском, слободе обштинског лица ограничаваГу се слободом срезова. слобода срезова или ако узмемо да су исти оличени у Гединици, ограничавагу се слободом окружиГа или код Руса округа, а ови опет слободом губерниГа, а слобода свигу ти лица поГедини, скупа њеколико њи, обштински, срески, окружни и т. д, даље; свигу ти лица слобода ограничава се дГеГствтем власти. Без ти ограничења живити се у друшетвама неможе и без тога слобода бар по поњатиГу лица родивши се одрастившим и живећим у друштвима била би не слободом него чистим и нагтежим робством. У коликог ће мери и до ког степена жнедина слобода бити ограничавана, слободом скупним, а ове обштинским и т. д. то зависи од мгеста, времена обичага и т. д. Гедном ргечи то зависи од местни и времени условша, но у сваком случагу поњатше о слободи кад се живи друшствено неможе бити, ни мислимо иначе него у предГелима и границама ко!е су