Pastir

554

име преблагога Бога, и да би — набрагагући њихове врлине, подвиге, — нашли у њима углед за наше наравствено напредовање, за наше усавршавање у благочестигу и доброд1етељи. Хедна од ових милих и редких свотковина била 1 е и биће у цркви нашоГ, светковина првог архтепископа и иросветитеља ерпског св. Саве, когу правоелавна црква, нарочито пак народ српски у средини свопн сваке године, па и сада, свечано прославља. Праздник оваГ, бл. браћо, у колико има велики и опширан значаг по цео православни народ, у толнко 1е он у двоге већи и светши за нас — за народ српски; 1ер светитељ Сава беше и душом и телом Срвин. У њему ми видимо српског учитеља, кош незна шта Ге то умор за српство ; сроског духовног пастира, кош бодро и брижљиво бди над стадом свошм, — видимо благог и ревносног оца сво1е цркве, своГе домовине. Взља пам ма и укратко наспоменути славна и неумрла дела његова, те да тако прославимо и њега, и Бога у делима његовим. Нема међу нама ни геднога, кош већ не би знао, да Ге данашањ наш светитељ произаишо од родоначелника пресветлога дома Немањина — првог српског краља СтеФана, и да хе свохе крштено име „Растко“ заменио са именом „Савва,“ почем се већ од сво1е драге постоГбине у Хилендар удалио. Да, тек што у двору оца свога достигао беше онаг узраст, у коме би обичан човек умео тек по нешто судити о себи и о предметима кош га окружаваху, но наш млади Растко, — руковођен нарочитим промислом божишм умеђаше зрело судити и о оном, што хедва постизаваГу дубоки и зрели умови, а на име: да 1е прека дужност свакога родољува , иодврћи своГе сопствене и личне користи општим потревама и користима своГе земље. И сљедугући гласу овог унутрашњег позива, он оставља престо, кош га очекивагае, избегава величанственост дома очина, одриче се свиГу ово-