Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

100

Т. МАРЕТИЋ

Све што жељах, свега беше,

Угодно живљах код тебе. 60 Ни у своме дому боље

Нећу живет него у твом.

А вештина у коњма је

Јоште моја, није твоја,

Предати је теби желим,“ 65 Ако ти је с вољом, краљу!

| Говори Врхадасво.

То рекавши Нишађанин Ртупарну даде знање,

А син Бхангасуров прими Начином га обичајним.

И вештину кад у коњма Он од Нала прими, краљу! Узме другог коњушника И у град се свој поврати, Кад, народни тосподару, Ртупарно оде, краљу ! Нал још неко остат време У Кундину граду шћаше,

сл ДВАДЕСЕГ ШЕСТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Након месец дана Нал се Раста с Бхимом, Куншин сине! Из Кундина с малом пратњом“ У Нишадску земљу оде На колима једним сјајним, > Шеснаест је на број слона Имо и педесет коња И пешака шест стотина, Земаљски владар хићаше, Све се земља тресијаше, 12 У Нишадску брзо стиже Узрујан јунак поносни,