Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПОГОВОР 119

који му рече: „Не пристоји се, брахмане, да носиш магарца“. Кад брахман то чује, он помисли, да оно није коза, него некакав зао дух, па уплашен баци козу на земљу и побеже кући; онда дођу угурсузи, узму козу, закољу је и изједу. — И та се прича мање или више промењена налази у неколико европсских народа, како је већ одавно доказао немачки индолог Бенфај (Вепјеу); мислим, да је позната и нашем народу, али ја то засад не могу потврдити,

Лепа је ова прича из пањчатантра; Некакав брахман испроси негде лонац пун каше од пиринча и обеси га код куће о клину на зид, а сам легне на постељу и мотрећи онај лонац стане мислити: овај би лонац добро било продати, могао бих за њ добити 100 сребрника; за те новце могу купити козу и јарца, па како се козе брзо расплођују за неко ћу време имати читаво стадо коза; а козе ћу онда продати и купити неколико говеда; краве ће се телити, а ја ћу телиће продати заједно с кравама и купити неколико коња, који ће се за неко време расплодити, а ја ћу их продати и добити много новаца ; онда ћу саградити кућу с другим зградама па Ћу се оженити богатом девојком; она ће ми родити сина, а син кад мало поодрасте, доћи ће један пут к мени, баш кад будем читао у стаји књигу близу коња ; ја ћу, бојећи се, да га коњ не удари копитом, викнути жени, нека однесе дете из стаје, она забављена неким послом неће чути, а ја ћу онда 'срдито скочити и ударити је ногом, Кад брахман дотле у мислима дође, лупи ногом и обори лонац, који се разбије, а он сав остане бео од каше, За ову причу вреди исто, што сам рекао за ону, која је пред овом наведена, Додајем, да је ова прича 'својим путем дошла и до Лафонтена, који је од ње начинио лепу басну.

Неће бити без интереса, ако речем, да се наведена прича заједно с другима налази у једном „српскословенском рукопису ХУП, века, који је прееден с грчкога превода пањчатантра (а грчки је шревод с арапскога, а арапски с персијскога). 110-

10"