Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

418 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

О сунце, што се паду клониш, Ка западу коњице гониш,

О нека зрак твој мало, нека На небу јоште, молим, чека! Да пре нег што ће ноћца доћи, Ја оком могу место проћи,

Ди мајски часак моји лета Дикон блажено прошета.

"То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе. После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем падне певцу берба на ум. Он опомиње весеље њено, коло и подскочице, и свршује са: (у трохеи)

Лепо овде играло се, Лепо овде певало се. Лепо звеча гајда звек Весо бија часа тек. Збогом певи! збогом коло Збогом момци наоколо !

_ Збогом кито дева млади! Збогом, збогом, виногради !

После итри опроштај од разни други предмета.

Певач баци око на Стражилово и пева: И ти о збогом брежни врше, Умилно кога строми стрше, Већ дана бела умире светлина, И ноћи скоро крије те тавнина; Ал душа м' зраке лије на те И таму целу скида са те. Ја мислим теби да идем там, Сунашца раног сије пламу

_ Долине густи бежг мраци,

А поје шиљу строма злаци; Кристглни врело вије ток, Ја преко њега кушам скок. О како је овде, како умилно! О како душу диже силно !