Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
434 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
Ова ће песма бити за чудо лепа док се честито изради, — Мого би још којешта послати, но други пут. Епос сам почео, но тек имам неколико реди (до 40), по свој ћу га прилици у Августу тек даље радити, јер сад немам кад. Биће до преко 2000 реди. Ако не стигнем Бирона, ево ме! дигди ћу га и претерати. Ви се смешите, ја не, јер ћу га ја у том превазићи, што ћу живот с лепше стране узети, и нећу, као он, о очајању певати. Он је био луда, што није знао живот уживати, што га је све најгоријим _ себи престављао; мож да сам и ја, што мислим Бирона стићи. Младо лудо! — Но још нешто:
УБИЦА БЕЗ ЛА ЗНА.
„Сјајно сунце већ је село, - Даље ићи није тело,
За гору је оно зашло,
Ту је кревет себи нашло, И ја мени мој
На обали тој.“
"Већ је стиго на обалицу
"Разастрео кабаницу: „Јоште нису дошли мраци, Још су овде дана зраци.“ Вади од појаса = Врулу мека гласа.
Он у врулу весо душе Лаор крилом лако пуше, На обалу другу реке
- Носи вруле меке звеке; Једна мома ту је била Ћупом воде заватила.
„„Мили драги, вечни Боже ““ Тела 6 дома, ал не може, Глас је моро сладак бити, То је лако погодити,
Сладак, сладак доста.
Мома слушат оста.