Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

434 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

Ова ће песма бити за чудо лепа док се честито изради, — Мого би још којешта послати, но други пут. Епос сам почео, но тек имам неколико реди (до 40), по свој ћу га прилици у Августу тек даље радити, јер сад немам кад. Биће до преко 2000 реди. Ако не стигнем Бирона, ево ме! дигди ћу га и претерати. Ви се смешите, ја не, јер ћу га ја у том превазићи, што ћу живот с лепше стране узети, и нећу, као он, о очајању певати. Он је био луда, што није знао живот уживати, што га је све најгоријим _ себи престављао; мож да сам и ја, што мислим Бирона стићи. Младо лудо! — Но још нешто:

УБИЦА БЕЗ ЛА ЗНА.

„Сјајно сунце већ је село, - Даље ићи није тело,

За гору је оно зашло,

Ту је кревет себи нашло, И ја мени мој

На обали тој.“

"Већ је стиго на обалицу

"Разастрео кабаницу: „Јоште нису дошли мраци, Још су овде дана зраци.“ Вади од појаса = Врулу мека гласа.

Он у врулу весо душе Лаор крилом лако пуше, На обалу другу реке

- Носи вруле меке звеке; Једна мома ту је била Ћупом воде заватила.

„„Мили драги, вечни Боже ““ Тела 6 дома, ал не може, Глас је моро сладак бити, То је лако погодити,

Сладак, сладак доста.

Мома слушат оста.