Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ПЕТИ С мо д- = _- 499:

ДРАГИ ТАТИЦЕ !

Добио сам ваше писмо са 36 ф, ср., добио сам и ваше друго са чарапама (ово друго баш данас), и ево вам одговарам, и то особито на писмо с чарапама, = –

Пре неколико данах стигне амо Илија Михајловић (он хоће да учи права), и не имајући новацах, понуди ме, да му шест парих плетених чарапах (не без) одкупим, пар за 12 кр. сребра, које учиним, Сад дакле чарапах имам не само доста, него и преко мере — 21 пар (са шест оних старих)! Да сам знао да ће се оно са Илијом догодити, ја не бих вам за чарапе ни писао, а да сам знао, да ћете ми толико послати, не бих од Илије ни по ону цену купио, јер бих и те новце могао на мараме за џеп одредити којих готово и немам, као год што ми мараме на врат треба.

__Да л вам, татице, рекох, да место дрвен клин треба да је врбов клин2 ја сам то истина поправио, и Каракашевићу послао, ал ево Каракашевића, као што велите, нема у Пешти, па све у заман! Ако вам за оно: да треба да је врбов клин место дрвен. „клин, нисам јавио, па ако сте већ објавлење послали, жао ми је здраво. Ја мислим, да бих боље било и колико путих место путих,......

Од ваше књиге има јошт један табак да се печата, ал за сад се печатање неће продужити, докле год предбројнике не добијем. то се тиче живописања, оно спава, само моја мисао бди; а Раваило је један од давна умрђо, јошт се истина један родио, ал му судба не да китчицу (кичица Ршзеј у руку. Овде је нетки Кнежевић,

# Сачуван је само овај део писма овде штампан. Писмо · је без датума, али се по садржини види па је из 1846, или најдоцније 1847.