Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

442 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Па се млађан ва њом стисну Довати је саде Мили боже она врисну -_ Па у траву паде.

"Сад још нешто овде долази па се онда овако сврши; Липа гране шири, Шапће дану сјајну: Вири дане вири; Али чувај тајну.

'Ево нешто што сам опроштеју од Карловаца додао, ал вас молим, да нитком то не читате.

41 (ој ке) јел! гез ил. (опен еј (еј еша еј--еј ој (омсај зе ез јесте! јајжје је је ај и

За мирис јој нико ту не знао Све нестало а трн је остао, Па забо се у срдашце моје, Тужни оче и у оно твоје: Љута нама, нама тежка трна, Лака теби брате, земља прна.

Крај.

ЈОШТ НЕШТО.

Дете слабо момком ојачало, Момка жарке песме послушало: „О, лепе песме“ рече пун весеља » О певај даље“ твоја беше жеља.

# Од овог писма сачуван само трећи лист, На крају песме забележио је песников отац: „Прими 15 и 3./8. 846 од. 26 и 14./8. 846.“