Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

п и с м А 457

У Земуну 8)4 849.

ХМ.

ЂУРО БРАТЕ !

Не мого ти пре одговорити и то са болести оне која ме још не пушта.

Ненадовић је „В, Лазићу П“ све растурио до неколико комада, То сам тек јуче дознао, јер никуда још не излазим,

Ненадовићеве су песме штампане у Карловцима, Вуковим правописом,

Чувај се Барбарића, велика је то лисица,

Како сасвим оздравим отићу мало у Темишвар да се с оцем састанем, па онда ево ме у Беч, Макс нека се мало стрпи,

Ти велиш да ти је за чудо што ја за Ђ мислим. Велиш да се ђ не може изговорити, и да је о томе бала реч у Рашу на дну стране 7 и у почетку 8, Јест онде реч за ђљ али не за љ како ја мислим, Онде се вели да не ваља Бог, зеленб, али нема ништа за звроце, кбрсш, завфрнуши, Не велим ја овде да се баш мора писати ђ, нека се пише 5 ил ма какво друго слово (или боље знак) јер сам уверен да је ту некакав оса]. Ја: кажем да се никакав сопзопал5 без уосаја не може изговорити баш нир. Пре кад су децу учили читати (не велим код нас), казивали су: бе, це, де, еф. Сад да деци одлакшају говоре бајаге само 6, 'ц, д, ф, а није л ту баш онај "осај, није л ту (ке узмем 5) Ђ, не кажу ли 65, ДЂ, фљ, цљ, Кад би се узело како ови сопзопапје изговарају, не би л се читало место; бело, 6љ—е—лљ—0, И Немци имају у: ћађеп, Зећу/ађеп, зо ет! ејс, такав исти глас, ваљало би да метну место онога лудога е какав паметнији знак, Власи на та-

квим местима пишу ђ, — Ово ти написа што сам тако уверен, а ти ми се смеј и псуј ме. што се у твоје послове мешам — што ти драго, Само те мо-

лим да се за то с Миклошићем разговориш. Сви ми