Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi
с И |
о ВО #15
Даље, стихови иду у живом темпу кола. Крајњи пак стихови: „Збогом песме, збогом коло,.' тако лепо завршавају сећања на бербу, са понављањем речи „збогом“ и продужењем последњег стиха у озбиљ-
_нији ритам: „збогом грожђе, збогом виногради“.
(2) Други део песме — весеље ђачко — изванредно је жив. Он почиње мирно, описом састанка
(„соба ниска а доста а тесна“). Затим, прелази, у
мело живљем темпу, на пиће („амо вина и у тега Купа“) а отуда и сасвим природно на поклицавање Краљевића Марка: Марка не Милоша, јер Марко
је јунак што пије, не Милош Обилић који је готово - стран овој атмосфери, Пиће иде живо: „непи чашу = А а
да т засузи око“, кажу другови једном између себе, и кад овај попије нагло и на искап, и скоро засузи
"од тога, они то пропраћају одобравањем: ,0%, тако
се за Марком јадује; таком _сузом-он се оплакује“ Најзад, долази ред на тамбуру (,тамбур, пасата ситна тамбурице'“) и игру („нек се знаде кад играју Бани"), и тада песма узима потпуно жив темпо м живу дикцију.
Она добија. и општи значај. раке је уопште проширио значај теми коју је узео да пева. Оа ње-
товог личног растанка с Карловцима онје наслинао
универсални ђачки растанак: који вреди за сва доба
Ти све ситуације; „начинио од једне приватне песме
једну општу песму“, како је то једанпут за другог једног песника речено. Тако је радио и овде, при опису игре и кола. Њему је. изгледало да ђачко играње треба да буде нешто више од обичног иг
Коло о берби исто је као и свако друго коло; 1 играње треба и да је специфично српско, да има нарочито национално обележје. Да ли по угледу на црногорска кола у којима се припевају јунаци (, Ивана господара"), или по некој далекој реминисценцији на кола Горског Вијенца који је Бранку могао бити у главном познат кад је довршавао Бачни ра-
Г сшанак, или може-бити по романтичној жељи прво“
омладинског доба да се све веже за народне песме, тек. је Бранко за своје ђачко играње везао хдеју о