Pesme / Mileta Jakšić

ЋВА МИЛЕТА ЈАКШИЋ

СУДБА

ја сам видео Судбу: приступила је тио Месту где је наш тајни последни састанак бис.

Из прикајка је хладно гледала своје жртве 1 њоме оборене надежде наше мртве.

Осећала је наш јад у стиску наших руку Слушала речи наше и бол у њином звуку.

И ћутала је... нама сузе су стезале грло И тежак лбгао тергт на срце обамрло.

А кад се, најзад, ледне спојиле уснице наше, Са пуне, преливене, страдања кобне чаше.

У тешку сласт пољупца Она спокојно лане „Једну самртну капљу жалости и горчине.