Pesme / Mileta Jakšić

32 __МИЛЕТА ЈАКШИЋ

УСПОМЕНЕ

Последње остатке од прошле јесени На голим гранама поветарац њиха; Млада лишћа нема да старо замени Трепте слабе сенке, спава шума тиха.

Ал' већ горско зеље млада пера своја Из земље помаља, већ испод тресета Првенац пролеће с планинског присоја Процепак се јавља, висибаба цвета.

Поколење младо можда оног цвећа

Што си некад као залог дружбе нежне Брао у тајности једнога продећа

Дружбе што би жртвом судбе неизбежне

Аје је рушилачко време давно врло

Прешло преко тебе као бура плаха, Убило ти спомен, сећање сатрло

Те за прошлост немаш ни једног уздаха.

Залуд те потсећа цвет на твојој стази И подиже на те своје счи неме, Њега равнодушно твоја стопа гази, Тупо, без жалости ко и само време.