Pesme / Mileta Jakšić

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

НОЋ НА РЕЦИ

Ваздух трепти; ноћна птица На далеком кличе жалу, Чун се љуљне, вал заблиста Па се пропне на обалу.

Прошанпће јој тихе речи, Ороси је и пољуби,

Ал се санан натраг врати Па се води у дну губи —

И ућути... С тобом бдијем Нигде људи, тек нас двоје Што ми срце тако бије Милујући руке твоје

Дал ми поноћ душу греје Па у крви пламен буди; Откуд говор, што ми машту И немирне' пали груди —

Врба шуми; у дубини

Глатке реке месец плови А кроз грање тихо шапћу Пуни чара слатки снови:

Није оно лик месечев Него хумка светла гроба, Где почива мртва вила Из старога чудног доба.

Лепа као звезда сјајна, Мила ока, бела лица, У врбаку покрај воде Живела је бродарица.