Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ 41

НОЋ

Од куд долазиш разблудна ноћи Те влагом мире твоје тамне власи2 Да ли из хладних струја океана Где си пламен летњег дана Провела на груди

Воденог духаг —

И сад се дижеш.,. у твојој коси Горе корали, сија се бисерје;

Ризе су твоје обливене

Светлошћу благом и дахом морске траве И груди мирисаве

Росне и меке

Ко лабудово паперје... Заштитнице добра!

Љубавник се теби клања

А ти га благосиљаш

«Сањива, уморна од миловања.., Ноћи! Не тони скоро у морске струје, јер ја љубим

Под твојим окриљем благим.

3 ато ми спава на руци,

Драга ми спава, склопила је очи... Продужи власт нођи чаробна. Ах, скоро ће зора доћи

Већ дишу јутарњи лахори

И ја нећу моћи

Поцрпсти богатство сласти

Којим су препуњене

Усне и груди њене.