Pesme / Mileta Jakšić

58 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 4 5 ИН РАК И на а

На ХРАСТУ ЋУТЕ. —

На храсту ћуте гранчице годе Кад који листак на земљу пане, Ћуте — као да ништа не боле Умрле наде, не боле ране: Тако. је судба лист покидала

С дрвета мога леденом руком Ал душа ипак није одала

Свој бол ни сузем нити јауком.

ТИХО ЈЕ... КАПЉЕ

Тихо је... капље са дрвећа нага, јесења магла у гори се бели,

Плод се открива из гола шипрага Румен и мио — ал ме не весели: Мени је жао што лист доле пада И што се грмен више не зелени Како је често слађа била нада

Нег' плодови њени!