Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ _ 63

КРАЈЕМ ОКТОБРА

Прелази ветар по старом дрвећу, Тихо полеће за њим лишће седо И капље доле ко сузе, по њему јесењег сунца пада злато бледо.

Парк је остављен, путање су празне; Време кад срца и дрвеће пупи Прошло је: нема лисната заклона Тајном састанку на заветној клупи.

Пролази ветар... за њим шумор иде По сувом лишћу од џбуња и грања Ко далек ехо негдашњих уздаха, Штапата страсти, љубавна тепања |

Што ће с последњим листом изумрети,..

Немоћно сунце једва, једва греје; У ветру јеца тихи плач растанка —

Туга прошлости старим парком веје,