Pesme / Mileta Jakšić

70 - МИЛЕТА ЈАКШИЋ

НОЋ

Ноћ дубока... поноћ као гробље мукла, Из белог облака ко бледа светиња

Месец је расипо жалостиву светлост Мир је .. . глуво доба, доба аветиња.

Излазити тада сам тек полубудан, Поведен нагоном бледог месечара, Као сенка ући међу тихе сени, У збор тајанствени поноћних утвара —-

То је.подићи се над овим животом, (Све земно од себе као прах отреств, Тихо коракнути на међе вечности, Примити садржај нове једне свести

И тек се нејасно сећати живота Кад с врхунца снова, далеке висине Над прошлошћу лежи твоја бледа мисо Ко студена зрака мртве месечине.