Peštansko-Budimska skoroteča

ПЕШТАНСКО -БУД10! СЖ! 11 А

0101^0 'Ј*

год-1.

И 3 Д А 6 ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТРЛ, I.

Четвртакт,, 25. Тулја.

Число У.

1842.

Прошил на п р 1 а т е л :ћ човечества! Познато е чвтателтма, колико е несрЛника ове. године у домовини нашои одт> пожара страдало. Пожежани^ Светонванчани, Модрошци, Новоселциитд. пали су жертва бЉснугоћегг огнн. Текг што овмма добротворна човечности рука сузе утирати поче, већт. намт. нове } 1ош1, жалостше, срце раздпруће вћсти доЈ )Оше изт. Лугоша, У Крашовскои ЕармеЈ ,и ? гдћ е грозовитми пожарг двћ, стотине фамил1н до проснчкогт. штапа довео. Двћ православне ц р к в е ? варошхсу и Вармећку кућу, и преко три стотине домова за петнаестт. минута прождерао е свирћпми Вулкант. 9 т. м. око 3У 2 сата по подне. Штета е грдна. у тои ужаснои смутнви и више е лгодји погинуло. И наиманн жертва, на олтарт. овм страдалника нринешена, много ће користити } и остатиће у в^ковитомт. кодт. ни спомену. Особито МБ1 бм валнло, да ову еднов&рну браћу у тои несрећи помогнемо, и храмт. Божш з коега су сад-в наеданпутт. лишени, подпћи поспћшимо ! Милостинго прима и екснедицш овм листова, кол ће еваку ж наиманго обнародовати, и на надлежеће м^сто оправити. ЕкспединДд Пештанско - Будимскоп. Скоротече.

ЛШБИЧИЦА. ( по Гетего) одг Васил1н Живковића. На зеленоД ливадици, Сакривена у травици, Цв}->тала е малена Лгобичица, когомт . краси Дивна дћка црне власи И нћдарца пламена. Тудт. пастирка прплазила У вћнце е цвћће вила Мграла се лагана; Т1е пћсме изв!лла, Лмбкимт. гласо»п> сполшнлла Свога милоп. Драгана. „ Ахт. ' с уздану лтобичица Прамалећа *) л<°бимнца „Ахт. зашт' нисамћ ндна н

*) Значи пролеће у ДЈбр ОБИ,,КОА1г иар1,Ч1го.

,, У природи наикрастн, ј . И на нћжномт. лицу т!н, ,, Руже да ми румент. с'н. ,,Л бм онда почивала, }> И чарграиску уливала }} Међ' доикама дћве те ј „ А гдћ срце нћно б!е ,. И невине дражи лЧе „ Мирисе б м слала с в е. „ Кадт. е драгант. нћнт. полгоби, „И сласти 10и ст. устне слгоби, ,, Б1;л а нћдра милуе: „ Нект. полгобацт. мирист. вће, ,, Образе јои лгобавв грће , ,,Да се драганЂ радуе. Ал' пастирка тудт. пролази, И на плавми цвћтакЂ сгази, Лгобичица уздану: ,, Ахт., не1.у те дћво клеги , ,, Збогт. тебе ћу радо мрети ! То изусти — пздану ! У Вршцу.