Peštansko-Budimska skoroteča

санн. Тамо се ума човеч1ега> сила и вредiiос г гј » наиболћ указуе, гдћ се вЉшти и ватрени оратори за добро свои ' сугра ^аиа боре. Д Р у г о. С к р а и н 'Јз в р е м е е , д а наша младежБ путовати почне. Кодђ други изображеим Еуропе народа таи обичаи влада , да младићи тако зване вакацје путован ^змЂ проводе. Иетреба дакле кодЂ куће с±-дити, и за оно два мћсеца заборавити, што смо у школи научили. Знамо птице ловити, у ловђ ићи, и у <1о1се ЈРаг шеп1е ашвети. У домовиии пакЂ тако смо инострани, да већиномЂ, кздђ школе свршимо , едва то знамо, гдћ,, ближни варош& лежи. Нетреба кђ путованго хилида, нити стотина миого , ерЂ паметно треба путовати, и неићи зато по свћту, да човеКЂ купуе разне ствари, да се гости , и да коекакавЂ левеита буде... него вали торбицу и'а ле^а узети, и пћшке ходити, гледати, питати, и учити се, како лшди у другимЂ странама живе, шта добра , шта хр^ава имаду , и шта у нашемЂ народу коре, шта ли пакЂ хвале. ТаковммЂ трудоМЂ купи се изкуство, тако се пунелистови нашега живота. КадЂ потомђ данасЂ сутра кои тежкхи случаи до^е, можемо кнвигу нашега пре^ђашнЈга живота отворити, и тамо много на^и, што наМЂ разрЗзшитимо;ке нево лћ, у кое смо пали... Тое права школа, кадЂ човекЂ у средЂ свћта стои, оставл'Ј >нђ саМБ себи, сво!ои бриги, сво1ои лкости, св010и памети. У томђ лежи изкуство, у изкуству пакЂ велика частв мудрости и среће ... Немоите дакле , домородни младићи, кодђ куће с !;дити, — путуите • ВБ1, кои много блага немате, путуите по домовини, наша вамЂ гостовитостб врата отвора... Вм пакЂ, кои сте имућ. нш, путуите у ииостране државе , и обратите за тимђ изкуство ваше на користБ домовине. Путуите у Славеиске државе, да видите , у чему стои сродство ме^у иама и нашомЂ бракомЂ СлавенскомЂ, кое су

симпатхе наше, какове крћпости, и какво сдаић изображености е тамо ? Ето вамЂ мђгели мое. Вћруите ми , да ће свакш, кои добру младостБ пре;к и в и, и п а м е т н у с т а р о с т б д о ж и в ити. МладостБ е темелБ, старостБ е здан х е на т е м е л 10 томђ узидано. II а р а в о с л о в и о. М "Јз с е ч н а р Б1 б а. У Б рентанскомЂ пристаништу сђ почеткомЂ прошавшегЂ мћсеца више е пута ухваћена бћтла тако названа м ћсечна р Б1 б а. 1оште пре двћ године рБгбари су ухватили рБ1бу ове врсти , коши наравословци даду горе споменуто име. Тћло р &1бе ове изгледа као мћсецЂ, Оио е сребрНБ1МЂ блћштомЂ ( 8с1нттег ) покрБ1вено , кои се ноћу као труло дрво свћтли. С а т ђ о д ђ б и л н. На острову тако иазваномЂ ЦаилонЂ расте нћко билћ (б1пс1г1ета ), кое жителБИма овогђ плодоносногђ острова служи у мћсто сата } будући особито своиство у себи има: оно одђ 4 сата после подне до 4 сата изђ готра иепрестаице отворено стоиј за осталБх паКЂ 12 сатова е затворено. Д 0 п И С и. У Сент-Андреи 2. 1Ј-л1а 1842.*) Данашнии даш, Сб1о е за овдашнго Србску обштину дант> радости и веселн. Нћгово Вмсокопреосв. Г. I о с и ф 1, Р а н ч и ћ т,, Епискош. Вршачкш, бавеМи се у Будимскои, тако званои царскои купћли , нмао е доброту како свога брата д1ецезалнога Г. Епископа , пре нЈколико дана изт> Будиша овамо дошавшег!., тако и обштину посћтити. Око еданаестч. сатЈи мћстно га свештенство, магистратт., избрана обштина н сВ1го трјго школа уче(>а се младежв подт. разБ^еномт. школскомт. заставомт. етоека, наиусрдн1е у Епископскои резидени,1и дочека и поздрави. Звона у свимђ нашпмт. црквама, кано и у католичнои громогласно су звонила, и тимт. огласила, да преосвештенћ!и гостг овдашнго, србскимт. млекомт. одоену, но и србскимт. духомг дишуКу, обштпну посЉтити долази. Господинт. домаћинт. славнммт. обћдомг е свогт. милогт, госта и осталу м1;стку господу у епископске резидени^е дворани господскп и богато угост10, у овои, велимЂ, резиденцШ, у кокш ПатрК архт. ЧарноевнћЈ. и седамнаесгт. Епископа } мирно, задовол1но н весело живећи, свое госте и прхателђ су дочекивали и гостили. — По пр1нтномт. обћду и веселомт., народностп пуномт. разговору, посћтивши *) Ово пнсмо текЋ намт. е ономаде у руке дошло. у.