Peštansko-Budimska skoroteča

79

ста, гдеСрблви живе, а свои школа неимаго ! Одт> како е школа србски, свагда су са цркЕОМЂ тесно скопчане бмле. Зато су у нби сасвимЋ црковне кнвиге иуведене. Многе одт> овм ни исти учителБИ , кои е кругБ изобраасенн сасма ограниченЂ, а камоли малол$тна д4чица, неразум^ду. КадЂ оставе дЉца школу, врло ш се мало, особито по сел&1, на занатЂ , ил' друге веће науке одважи. Понаивиш© се землЈд^лш предаго. Кои у своимћ пословима пон&што читати и писати мораго, науче читати и писати$ али они многи, кои д ^ла читан^ и писап!; (да рекнемЂ) неизискуго , кадЂ школу сврше (ако сврше ? ) , кнБИге , кое и тако разум ^зли нису, другои д^ци , кон у школу полази, продаду, а у рукама си ништа не задрже, будући радости немаго оно читати, што неразум !;ду. Тимђ начиномЂ ова голема мноашна за нћколико година ни писмена непозае, а камо ли да 6м читати ил ? писати знала. Овако е кодђ нашегЂ народа д^тинство изображена човеч1егЂ ! Оваково е жалостно стан '1з наши елементарнБ1 гпкола , у коима 6 бх требало да се полаже темелБ осталоме изображенго ! — Да.тћ дакке сђ тимђ кнвигама, кое б^дномЂ д^зтешцу незахваланЂ знои ц^5де^ кое д ^-тешце, по нарави тупо, правбшђ папагаемЂ |чине, а марлБиво, и за душу свого истину рану тражеће , одђ науке одвраћаго. Дал ^з са свима одђ пре ^ашнБИ времена за каштигу данБГМЂ намЂ кнБИгама школскимђ , ма коегЂ оне имена и бмле! Даимо д'ћци нашои кхшиге у народноМЂ езику, кое :ке разумћти, и изђ кои ће правила живота поцрпсти! *) — И заиста само то еди-

) Блага желн ова већг е предварена. Нћг. Вмсокоблаг. Врх. школа Надзирателв Г.Евген^и одг Ђурк.овићг ? желеКи народну изображеносхв стално укрћћити } таки нри ступлјђнјк) свомт. на кормило правлћнш школскогг вбгсокослаЕномг кралЈ;вскомг мћстозаступномт, Совћту наипонизнЈе представлћнЈе учинш е : да бм се една учена депутац!« одг свештенства и

но , што е тежко, изђ толики добрм д^ла , кое на странБШЂ езицима имамо, наибол^ изабрати, узрокЂ е , што мб1 до данасЂ хошђ при старомЂ остадосмо. — Тко самноМЂ на жалостБ признати неће— ако е само животђ и стап±1 школа наши добро познао : да смо МБ1 много пренебрегли , много собственомЂ немарносћу запустили, што 6 б 1 све бол !з б&1ти могло ! Али 10 шђ ништа изгубл ^но нје ! Као што горе реко , познаван^ станн нашегЂ већЂ е коренЂ ухватило, и тимђ е првБ1и коракЂ на путу поболшанн учин^нЂ. На овомђ путу ступаимо напредЂ! само напредЂ ! Ал* шта намЂ чинити валн, да сђ чесћу меЗју изображенБХМЂ пародима мћсто доб&1емо, кое нама по праву принадлежи ? Л мб 1 слимђ да уводимо школе свуда, гд'1з 1и шшђ нема, гдЗз и наиман^ народа нашегЂ има; да за школе кнБИге^ коима срећу живота нашегЂ оснивамо, у народномЂ езику спишемо. Свакш одђ насЂ по силама своима по еданЂ некЂ новчиЈуђ на светБХи олтарЂ народногЂ просв^штенн положи, ц:ћнећи Езопову басну о сноплго шиблвика. Нека нитко , коме срећа служи, не украти велеможну рукопомоћв овомђ благородномЂ д^лу! Да, само устронваимо школе , не текЂ голб 1 р^чЈи , но живогђ д^ланн! школе, у коима ћемо се сви народнБ1МЂ езб1комђ изображавати!— КадЂ се школе умноже, и народу наука ослади — и кнБИжество ћ.е праву свого важностБ доббхти.— КнБИге ће се више по народу разпростирати ј а разпростирап1)МЂ обштеполезнБХ кнБИга утемелгоесе просвћћеностБ , дакле срећа, благостоаше ислобода народа. Просв ^ћеносТБ принаша слободу како поединвгмЂ лгодма, тако и читавБ1МЂ народима — рекао е еданЂ ученми ЖмацЂ. свЈггски литератора изаслана, кон да опредћли , и састави кнБиге за селску, варошку и гра})анску уче^у се д'ћцу ј кое кнвиге, кадг одђ вмсочаишегт. мћста потвр^ене буду, дасеу нашплл. народнммг школама и прсдаго. Милостивомг р !;шен1К» скоро се надамо. } . *