Peštansko-Budimska skoroteča

оно време дошли у Далмацш и онде нашли Аваре,икадЂ е одг. ови една частв одвоила се, и Иллирикљ и ПаннонЈн> освоила, то е наравно да су они свое народно име Хрвата са со6ом1> у ДалмацЈК), МллирикЂ и Паннонш донели, кое су и до данасЂ задрл ;али , и да провишцн Мллирхн или Иллирикг. , кого су они освоили, толико мало права има на изм4ну нћиовога имеиа народнога, колико и провинЦ1Н ДалманДа и ПаннонЈн, кое су тако^ерг. освоили , сл^дователно да Хрвати по томе што су дошли у ДалмапДго, ИллирикЂ и Панионш, непрестаго бмти Хрвати, сљ тимђ вигпе, што су они и до данасЂ свое народно име Хрвата задржали, дакле да и нико пута нема, Хрватима нбшво име одузимати , и Иллиршско , или Далматинско или Панногписко наметати. Тако су исто и СрблБИ име свое народно са собомЂ у ТессаЛ1го и Мизјго донели, кое су и до данасЂ задржали, иити су зато, што су у Тессалш и МизЈго дошли, постали Тессалоничаии и Мизхани , а шштђ ман^з Иллиричани, ако е Ми31Н и спадала кђ Иллирику; сл^Јдователно да е врло безпутио, Срблвима ибиово име одузимати, и друго наметати, коега у народу нема. Та есу ли Авари зато, што су пре Хрвата у Далмацш живили, престали 6&1ти Авари^ есу ли Хуни зато , што су у Европу у ту^еземне провишце дошли, и нби освоили, престали бћтти Хунни; и да ли су Ма^ари дошавши у Панношк) зато изгубили свое име народно; есу ли Арапи у Шпашго дошавши зато престали 6 бјти Арапи, но постали ШпанБОЛци} есу ли Турци дошавши у Грчку Европеиску, и Римско-Источно царство освоивши престали зато бБ1ти Гурци? СрблБИ су СрблБИ, а Хрвати су Хрвати, и 6 бјли, и остали, па лшвили они на мору МеотскомЂ, или у Боици, или у Гессалш, или у Мизш, или у Далмацш, или у Иллирику или у Норику, или у Рецш или у Панноиш или у Дакш, — све е то едно; ерЂ землБОМЂ и мЉстомђ племе се не-

мЈнл ни име народно, као и данасЂ што су СрблБИ свуда СрбЛБИ , и држе себе за СрблЉ, бћтли они у Сербш, у Славонш, Бачкои, Банату, Босни , Ерцегонини , Црнои Горп или Боки Которскои, па и у Тр^сту, Венецш, Бечу ил' Будиму; да , они име свое народно изђ Срема, Баната и Бачке и у саму Руссда пренеше , и своимђ именомЂ еданЂ д!зо Русске земл^ крстише, нобомђ Серб i о м ђ назвавши га. ( продужићесе) ПрегледЂ британске трговине одђ године 1831 — 1840. ( продужено изт> бр. 12.) Грдна населЉшн , кон су у Енглезкои, играго у н^нои трговини велику ролу , и миого кђ тому служе , да се рукодЈзлхе подиже. Ово е еданЂ узроКЂ, што Енглези читаве роеве свои смнова у све земл^ шажо. БашЂ зато овБ1 брои непрестано и расти. Године 1831 отечество шмђ е дало робе за 80 мил. франка , 1840 за 150 мил. франка. Аустрал)н се почишћ тако ^ерЂ у купованго енглезки рукод^л1а одликовати. Год. 1831 извозђ изђ Енглезке износш е 10 мил. франка, а садЂ износи 50 мил. франка. И опетЂ велимо , да е овд^ћ р ^чЂ само о ЕнглезкимЂ робама; ерЂ Аустралјн доб&1н изђ Енглезке и други еуропеиски држава знаменито количество робе и производа , чега прегледЂ точно ои1 >:нитисе неда. Сђ удивл^шемЂ видимо у списку, да се и Нова Селанд^н диже. 1 ошђ године 1831 трговала е Енглезка сђ лгодождерима овБ1 пред^ла } садЂ пакЂ познато е, да она тамо иасел^зшн оснива , одђ кои е многому надатисе. Године 1840 изнела е тамо робе у вредности одђ 1 мил. фр. Одђ велике су важиости они многи неура^ени производи, кое населјћша енглезка нбои , као за рукод^лхе одвећЂ нужна, шилго. НаселЉшн у Аустралш принела су год. 1831 само до 1,132.000 килограма (на 22.000 центји) неура1)ене вуне одђ 13,440.000 килограма (268.000 центш), што е за свое