Peštansko-Budimska skoroteča

172

1УСТ1НЂ 1МПЕРАТ0РЂ И НћГОВА ПОРОДИЦА, или ШТОГОДЂ ЗА СЕРБЛЂ. ( коиацт.) Докћ се овако на еднои страни закони у 6 олбш редг> приводили, на другои се страни 1устш1ант> сг> обновлен!емЂ разоренбх и оПаднутм твердинн занимао, онђ е многе градове из!> нова сазидати дао, приликомЂ кошмђ ни е ни Приштину , роћено свое мЈсто, заборавш, кого е 1устш1аноМЂ первомЂ назвао. ПритомЂ старао се, подобно унку свомђ 1устшу, мирЂ разнммЂ Ересима зареженои церквм воспостановити. ЦариградЂ , кои е приликомЂ 1саурске илити плаветне и зелене побуне страшно страдао, са свимђ другш видђ доб&1е; томђ приликомЂ у пспео преобраћена церква св. Софхе (садашнн мошеа турска) опетЂ се возобнови, и тако велелЗшно устрои, да се она и данЂ данашнбш за урнекЂ зидарске вештине сђ правдомђ узима. Произведенну бмвшу величественномЂ овомђ дћлу, кадЂ га е первми путЂ 1мператорЂ прегледао , видећп нарочито частну трапезу, кон е отђ сувогЂ злата и сребра скована, и са множиномђ драгоцћннБ1 каменн украшена бмла, восхићенЂ и радости пунЂ слЂдугоће изговори речи: „Хвала теби Боже! Тебе самЂ а Соломоне поб:ћдш!" Но и н ^га е горка Соломона судбина, кои е самЂ себе преживш, постигла. При коицу ншвота обвлада му скупостБ сердцемЂ, безЂ да е отђ великол^шн свогђ и наиманћ одпустш, постане као сви твердице неповЈ .рителанЂ и свир-ЈШЂ. — Велјзархн име онаи сасвавлн стубЂ, кои се вмше облака подиже, и кога ништа —- да ни само време превозићи немон;е } на овомђ сђ пламеннћ1МЂ чертама написана стои свир^па, и безпримћрна неблагодарностБ влад^телн едногЂ} а таи е 1устшЈанЂ, кои е избавителго и увеличателго свомђ , превозилазећемЂ му вожду Вел1зар1и очи избости дао. Пожневенбди не-

ЧувеННћЈМЂ 0ВБ1МЂ СурОВСТВОМЂ СТубЂ ГНуснбшђ га на в"Ј;кђ кодђ целогЂ човечества чини} кое да учишо ни е, сђ пунБ1МЂ бм правомЂ , као возобновителБ са свимђ клонуте Римске державе дато му ВеликогЂ 1устппана име заслужш. СписателБИ тадашнћгЂ вћка разно о нћму умствуго. У описан1го карактера н^говогђ читава е борба ме(уу восточне и западне церкве списателБИМа} перви га превозносе, а последнБИ сђ ПрокошеМЂ современникомЂ нћговБ1МЂ уничтожаваго, и хуле. Нека дозволимо западнима, да е ЈусшпаиЂ кадшто грубо и погреш10, зато опетЂ остае онђ у повЈ5стниц51 знаменитЂ мужЂ, И отличзнђ 1мператорЂ. У нћму е великодуш1е сђ наглост1н) , благосТБ сђ жестокостјго , мужество са свирћтемЂ скопчано бмло. Смћса ова противнб 1 чувства поизводила е и добра, и зла дМств^а. При свему тому, изузимагоћи ужаснми сђ Вел1зар1емЂ случивши се догаћ>аи, на кои е вмше подлбшђ штр1гама завистлБИв&1 и ласкателнБ1 свои дворнна наведенЂ, бмо е онђ бодарЂ и о обш,емЂ благу пекући се ВладћтелБ. ЧрезвичаинБ1и оваи мужЂ преставјо се подобно унку свомђ 1устшу беЗЂ наслћдника 565. лћта после Хр. Живш е пакЂ 84., а царствовао 38. година. Густппану послЈдовао е на престолЂ СестрићЂ нћго†1уСТ1НЂ II. Подђ овбзмђ се воспостановленје Римске державе обдержати ни е могло. Перс1ани како се о смерти 1усттана извћсте, мирЂ наруше, и проти†1устша се подигну. Поб ^дивши га у вбјшимђ сражешама, толико га понизу, да е мирЂ одђ нби испросити морао. Лонгобарди отму му 1тал1Н), што га тако опечали, да е последнћ три године сбогђ царствованн у изумлеше пао, Да е истБ1и 1мператорЂ и доброгЂ сердца, а и добро МБ1слећи владћтелБ бб10, доказуе се отуда, што е онђ на самртнои постелћи, невз &1ран)ћи на фамшарна отношешн, Ћверш, Предводителго тћлохранителне свое