Peštansko-Budimska skoroteča

196

лаХЂ безЂ икакве ме^усобне свезе састонло, докљ около речене године Грац1анг> н4ки МонахЂ Бургундски подђ Папомг> ЕвгешеМЂ трећимг. ове различне неедиаке комаде у еданЂ законикЂ састави, познаТЂ подђ именомђ ВесгеШт Ога11ап1. Садржи изводе изђ саборнихЂ канонахЂ, изђ кнвигахЂ грчкихђ и римскихЂ Св. Отаца, уставахЂ папинихђ , и изђ ићкихЂ законахЂ римскихЂ МмператорахЂ. ПослЈ Г рац1ана многи Папе уредили су особна сабраша законахЂ , и све те части скупа саставлнго Согриз Сапоп1сцт» Крстонос1н исто су и на художества благодатно вл1нше имала. Ова су до XIII ст. конечно пренебрегнута лежала , и одђ те епохе почну се прилгћтко дизати, и кђ то ве■ћемЂ совршенству ступати. Одђ тада учине Европеици многа откритга; изна^у барутЂ ( БертолдЂ ШварцЂ нЈмачки монахЂ живши около 1350), хартш одђ крпахЂ, какову одђ 1300 употреблнвамо, ШлчцемЂ такоЗјерЂ измишл^ну , компасЂ, увеличително стакло , сате, кнБИгопечатнго (прва кнБИга штампана Латински Псалми 1457), малераи сђ ул ^мђ , мЂдорезан^ и т. д. М$нице (камб1али) и банке (Ге1ћБапкеп) имаду тако1)ерЂ почетаКЂ свои у томђ временомЂ простору , при концу кога згодесе узто два чрезвичаина приклгочеша, отворисе сирћчБ путЂ донда непознати около Африке у источну Инд^го ( 1497 — 1499 ) Васко с!е Тата Португизцемђ , и Америка (1493 ) КолумбомЂ.Вообште ово време можемо сматрати као почетакЂ садашгЉгЂ образовашн и улгодиости у Европи, премда би заслуге нћгове у томђ погледу биле много веће, да се одђ оковахЂ феудалне системе и 1ерарх1е могло ослободити, или поне вл1нн1е нбино на духЂ народа ограничати. Ова два уреждеша — феудализмЂ и 1ерарх1а — ако имђ се н ^ке заслуге и немогу отрећи, много су развитку и распространенш праве културе меЈ,у народима на путу стонла. феудални систеМЂ подранвивао е невћжество, анархћо,суровостБ наравахЂИ порокЂ сваки} неограничена паКЂ

1ерарх1а, осимђ што е суев&рт била наклонћна, препнтствовала е много, да се право душевно образоваше савршено утемелБити могло. Докђ су се све те промћне на Западу Европе догађале, грчко кнвижество ние оне несреће претрпило, кое су латинску ученостб упропастиле, премда е и оно крозЂ то време одђ свогђ пре^ђашнЉгЂ савршенства доста изгубило било. Науке богословске подигнусе у Грецш на наивећи степенЂ совршенства • духовно краснорЗ^пе ступи на мћсто мирске р"]>читостп, и црковни вит1е (види горе) помраче славу нзическихЂ филозофахЂ. Но м4сто филозоф1е Платона и Питагоре увучесе у школе и меЗју списателЂ филозоф^а сколастическе, основана на филозофш Аристотела , кон прави талантЂ у лмбителБМа науке удуши, друго неоставлагодо варагоћу духа ученостБ. Између безброиногЂ множства списателахЂ свакогЂ рода грамматикахЂ , лексикографахЂ , историкахЂ и толковател нхђ , кои су одђ Ш ХУ стол!тн грчко кнБижество обогатили,*) заслужуго особитогЂ спомена ф о н т 1 и Патр^архЂ и Евстах1и лгоди обширногЂ знанн и дубоке критике. Паден1е грчкогЂ царства догодилосе ме}ју маловажним' богословским' распрама и влад $шемЂ слабихЂ ИмператорахЂ. ПослЂ освоенш Цариграда (1493) МухамедомЂ II. многи учени Грци приб^гну у Италш, носећи собоМЂ драгоц %не споменике грчскогЂ КНБИжества } кои би иначе у немиломЂ грабежу и ватри на вЈ>ки пропали. Нбихово пришествје на Европеиски западЂ много е кђ обштемЂ оживлћшго умствене културе допринело. ЗАДАТАКТ ј СрбскомЂ филологу.**) 1. Може ли се место ш, употребити гис ? сл^дователно е ли и/, излишно ?

*) У рукопису они и д'Ј;ла имђ есу поименце назначена.— **) Кои 651 хтео ^азр^зшнти ова^ задатакг, до-