Peštansko-Budimska skoroteča

214

кое пр1НтелБскоМЂ саобштенго овогг. нарочиТММТј даромљ кђ науци народопознанства одареномт. мужу благодарити имамљ, нека као доказ!. служе, да кг> удоволћшго испмтиван)1ГегЂ духа ни областв изображенћг дрзкава прекорачити н1е потребе. Мсте показа^е: чему бн се могло одђ по г. Вуку године 1838 предузетогЂ крозЂ Хрватску и Далмап,1К» путованн, на кое многи едва чекан)Ј надати; и заиста бм г. ВукЂ збогЂ овогђ много редш на нћга управ.Љнои желћи задоста учишо, да ше слабђШЂ здравлћмЂ, а навластито непрестаномЂ око 6 олбомђ у отомђ сметенЂ 6бхо. Одђ Хрвата, кои су се 7-огђ вЂка — по Цару Константину ПорфирородномЂ , (године 950) дакле свћдоку, кои е 300 година поздше жив10 — у Далмацш населили , и ту самостално кралћвство, кое е за нћколико вћкова транло, основали, садЂ — баремЂ по он5шђ исторшграфа мнћнхама, кои ш као различне одђ србскогЂ народа узимаго — на тврдои землви никаквогБ трага нема. Познато е да су Морлаци главна частБ жителн Далмац1е. Али ко су управо ови Морлаци? 0 оовомђ толишно правм нопатш имамо, да е доиста вредно о томђ у кратко обаснћше упуститисе. Кђ ономђ што Г. ВукЂ у свомђ горепоменутомЂ д^лцу „Црнагора и Црногорци" стр. 9 о Морлацима говори, да они никако— као што се у основоположешк) землБОПиса за прве граматикалне классе у ц. кр. аустрискимЂ гимиаз^ама погрћшно именуго — татарскогЂ порекла нису, но СрблБИ и ништа друго, оснивагоћи се на нћгова нова испмтиванн и самЂ придодаеМЂ: да е наивећа погрћшка подђ наименован ^мђ Морлака особитогЂ народа племе, ил" ;кителћ особитогЂ окружја или изв±стнм предћла себи представити. у тал1аискоМЂ, и по овомђ у нћмачкомђ езику, жителви приморски градова називам све становнике унутрашнјз државе безЂ разлике вћроизповћданЈн Морлацима — одђ

Мавровлахје, као што се дублБш пред ^лђ ч мејју Ма1 \едои1омЂ и ИлиртмЂ имеиовао. у србскомЂ езику , или ако тко воли у МОрлаШКОМЂ, КОИ ОДЂ србсКОГЂ баШЂ ни у наиман±МЂ различанЂ ше, називагосе Морлаци Власима, коимђ се наименован^МЂ и сами — према граЗјанима или онима , кои тежаци нису— у ономђ дога^аго служе, кадЂ каково скромно извинћн1е употреблаваго,и као што наши землБОдћлци кажу: Е ми смо Власи (т. е. нисмо грађани) , в&1 већт> морате овбшб ил' онммђ задоволБИТИсе. Ово е наименованћ у толико зиаменитхе, што у осталђШЂ предћлима аустрјанске монарх1е, као н. пр. у Славонш, Хрватскои и Боки Которскои , приврженици грчке цркве безЂ разлике чина и пребмвалишта одђ римокатолика , и исто тако у Восни одђ Турака Власима називани бБ1ваго, космђ наименованго ови нћко подсмћино понатхе присагон;аваго, кое е и у самои Далмац1И за приврженике грчкогЂ в±>роиспов±.дан1а сђ приложенммЂ блиншмЂ наименованћмЂ „ркачи или хркачи" — сђ намЈзромЂ покварено одђ ГркЂ, ммслећи на хркати, у употреблћнш. Становиици отока далматински подсмјзино називани бмваго одђ Морлака „Бодули." Бодало значи у млетачкомЂ нар ±ч1го омаленЂ , дебео човскђ , а тако се исто називаго и сувоземни воиници. Изђ овогђ се дакле види, да Морлаци себе за виткогђ стаса лгоде држе, и да су на ову стаса свога виткостћ горди, коему „Бодоло" тошкански „Тоццо" „Полпетоне" противно значи. (конацг слћдуе) ПРИЗНАНћ УБИЦЕ. (продужено) ЧетвртБ1и данЂ рогЂ са плаветнБ1 брда зазуи, сђ кои друмЂ у романтичномЂ змхевидномђ кривуданм у долину води, гди е мое добарце лежало ј и — пре негЂ што самБ — изасиити себи мого , зашто тако акЂ и асанЂ звукЂ, кои е летн ^МЂ топломђ времену доликово , као жалостнми гласЂ