Peštansko-Budimska skoroteča

219

сбп «, како в};роиспов ^данн , тако предћла и нћкова колико е можио понатнје и асн!е предстакитп. Свакш е народЂ у свако време имао своз мудраце, кои су га у вЉроиспок-ћданк) наставлали и уразумлнвали ; но и сами о»и мудрацм нису бмли едиако у томђ ура.чул]л1 пи и просв ^јнени ^ еданЂ е имао саБргленн1е а друпи несавршеннје о в^роиспоп1.данк) знаи+> и поннтЈе} и тако онаи истми недостатакЂ знаин и поннлн, кои се у мудрацу иаходјо, природно се морао пренети и у оио в1 роисповЂдаић, кое е оваи оснивао и усТановлнвао. бданЂ е отђ нби имао разговетна, друпи мрачна, еданЂ Истиннита, друпи лажиа, еданЂ чпста а друпи замршепа попат.а о осиовћ! природногЂ вЈфоиспон1 >даин ^ и тако супотомЂова, у в^роисповЉданш основоположенн, коа су мудрацм учили и предавали, разговетно или мрачно, пстинито или лажно, чисто или замршено опред1;Лена. И само одовудЂ ве^Ђ е неисказана различносТБ међу уставм в'.ћроиспов1.данн СВ1Ш народа, и премда су св!Н) народа в!;роиспов1 данн устави на природномЂ в1;роиспов+>данн) основани, ништа ман'1; свакш уста†свога основателн белегу на себи ноеп. Кодђ гдекои народа е државнммЂ закопомп тврдо опред1;лено у примлЉнномЂ еда|>едЂ в ^ромспов ^данш ништа не измешшвати; и ови су онде остали, где су имђ и предцм бмли и стонли. Кодђ други е опетЂ дозвол^но бмло нбшвммђ мудрацемЂ или законоучител }>мђ све, што е недостаточно, мрачно и несавршенно у в^роиспов^даннз, кое су имђ преди,51 оставили, исправити, иакнадити, изнсиити и допунити; и одовудЂ е оно одђ времена до времена трамће измеш>иван1з у в4роиспов:ћданк) кодђ едногЂ и истогђ народа. ПритомЂ као што су мудрац&1, кои су законЂ установлнвали, бмли различни, тако су бмли и народи различни, за кое су законЂ установлнвали. ПаКЂ ако су законоустановителБИ желили са уводенћмЂ закона срећно проћи, то су се морали по различности народа управлати ј а ово е неизказанми

утокЂ имало не само на оно, што су предавали, него и на онаи начИнЂ, коимђ су предавали. НикадЂ нису наишли на толико освећенЂ народЂ, да су му могли голу истину у нЈномђ природномЂ виду саобштити; него су морали ову свагда подђ каквммЂ образомЂ и наличиномЂ предавати, и наличавапћ таково избирати, кое се сђ цЗзлммђ иначе народнммЂ ммшленн и представлннн начиномЂ савршеино саглашавало и сударало. Ово разностручно облаченћ еднм те еднм истина ученн могло бм скоро само по себи оно чудновато поивлен '1; страшне мнолшне у свету находећисе вЉроустава изнснити. МмСЛ10 бћ! човеКЂ кадЂ све чита, да стогубе истине чнта, потрудили се пакЂ човекЂ ове обнажити , и сђ ш>и наличине посвлачити, то ие^е ону исту истину природногЂ вЉроиспов:ћданн , кон е крозЂ едну наличину ман&, крозп Другу више вирила. Мудрацм или законоучителви су морали при предаванш в±>роистине онаи истми ммшленн токђ или иачинђ задржати, на кои е обучимми народЂ навћжао бмо. Ово се може врло разговетно изђ предаванн науке о 15огу и овога проммслу и владашо у в^роисповЉданБМа народа ве ^Ђ познати и видити. Како што кои народЂ држи, и себи представлн сбогђ владагоћегЂ кннза, тако исто представлн себи и владу болпго. Како годђ што кои кннзђ у којои землви сђ народомЂ влада и управлн, тако исто и о божЈои влади и управи истми народЂ и ммсли и суди. Поданицм, сђ коима се овде на землћи као сђ роблЉмЂ поступа, у томђ су истомђ страху и предЂ Богомђ . Суди ли имђ се зв^ровидно и свир4по и безчовечно, то они и о божЈемЂ последићмЂ суду тако и држе и М51сле. Али где благЂ Елад1 >телБ господари, кои о самртнои каштиги и мученн) неће ни да чуе кои се невештима , кадЂ ови погр^ше, н е одмасћуе, кои каштиге човеколгобно разблажуе, а често, кадЂ се поправлннЉ безЂ овм учинити може, и сасвимЂ отпушта и прашта: ту се одма и о Богу правичше мм- #