Peštansko-Budimska skoroteča

314

6&1ло. РобертЂ, когђ& е оваи растанакт. здраво бвто тронуо, гледао в сваконкнмЂ начиномт, да кт. себи дође. Поредт. слабе светлости малогт. кандила , кое м Ј е у соби столло, жел5о е све предмете, кои га окрЈжаваху, 1 оштђ вданпЈтт. последнвш пјтт . сматраги, онт, се хтео уверити, да е све истина, а не превара. Погледи наипосле и на ЧЈвара, кои 6 кодђ н].га у соби бмо и — о каква радостб — онђ позна у нћмЈ свогђ пр1Нтела Феликса, кои е сђ нвиме у еднои и истои вароши воспитанЂ 6 бјо , Свогђ ј детинБству др Јга, кога већЂ толико времена ни бвид10. Братско грленћ објо е нбинђ првБ1и поздравЂ. Дуго сј тако загрлћни стонли. Робертт. е 6 бш на свое страшно станћ заборавш, и само тежина ланаца и нвина јши пробшгоКа звека изђ сладкогђ га е сна пробудила. Одђ Фелнкса садЂ разуме, да е регимента, ј когои е онђ слјжш , текЂ шче у варошЂ дошла, да е онђ одма нћгову жалостнЈ сјд 6 и нј дознао, и да е молго свогђ Господина да мј допусти ј соби тавтшчара стражЈ чувати, да 6 б 1 га видхо и сђ нвиме се 1 оштђ еданпЈТЂ разговарао. „Т б 1 знашЂ лшбезнБЈн Роберте*', далЈ; ФеликсЂ настави, да емо мбт 'ннпгђ г.ао деца реч& задали, да се по силама нашимЂ Јзаимно слјжимо . Каомладићи нашеобећан^ћ испјнили смо, па садЂ као лгози зарЂ да ке испунимо ? Л садЂ предЂ тобомЂ стоимђ и готовђ самв испунити! Ч имђ те могу слјжити?!" (продужиће се) ОДГОВОРЂ на „Нрн»Љчан1б и Опоминанш" — у Ннродн. Новинама подћ Ч исломв 99. (кое се Число с % 93 назначити имало) на страни 382. „бм же м1роге м^рите, возм^ритсн ВамЋ." Св Цисан(е. Да смо мм половину добБ1тка на Скоротечи, у Фондђ наши Народнм

Школа давати, и сверху тогђ рачунЂ Сл. ДепЈтац1И ШколскоИ подносити обрекли: то св1;дочп. кром г 1> Обквлеша нашегЂ и вишекратно илн-јјстје наше средствомЂ Скоротече, иакв и сама д г ћиствителна,спрама рода СербскогЂ наша лгобовв, сђ к010мђ смо МБ1, на таи конецв, повременнБ1И Л истђ оваИ издавати и рћшилисс; зато, могао е Г. 0. ПаУловичБ, у смотренпо ове точке, трЈДЂ , и старан!. свое , са свимђ иоштеди ги. А да 6 нама Благоутробнии ЦарЂ нашЂ, изђ далеко важн1егЂ] призретн, Пештанско-БудимскогЂ Скоротечу (не^ го ли што е пре неколико година Г- 0. Пауловичу Сербскш Народнвш Листђ »и Народне Новине) милостиво издавати т. л, дозво.по, то се и шт, самогЂ наши Журнала опред-ћленја, у обзору Народне КОрБ1СТИ , види и ПОЗНае, врбо. МБ1 отЂ Скоротече , половину добБ1тка у ФондЂ Школско-ИароднБ1и , као што е речено, давмо; а Г. О. Пагловичв, отђ свои II ароднн Новина, и отђ свога С. Народнога Листа, ни краицаре, — пакЂ му е преко свега тога, опетв зубна болестБ, ШТО см0 МБ1 СЂ овако рОДОЛГОбиВБ1МЂ предпр1ат1емЂ на кренумерац1ГО нашЂ НародЂ позвали; а нарочно, што и за идућу годину иа ново зовемо, и обраћамосе на Г. Г. П. 'Г. |Митрополита и Епискоие наше да Скоротечу, као д ћиствителНБ1и — (ане тек г Б назови) Листђ НароднБш, препоруче ц^ломђ Свнш;енству, како 6 б 1 се Ф ондђ НдроднБ1 наши Школа спомоћи могао. Ово дакле Г. 0' II ауловича тако ако тишти, да насх пре рокаи времена (будЈћи нема пјнно шштђ ни полђ године, сбогЂ чега намЂ зарЂ и зелика частБ Г. Г. ПреНЈМнранта 10 штб ни новце оправила н!е) опоминћ , да рачЈне по об^хцашго нашемЂ Сл* ДепЈтац!и Школскои поднесемо; кое свакш безпристрастанЂ увндити може, да в то опоминагие, како превременно, тако и