Peštansko-Budimska skoroteča

325

да и сами са сћвера крозЂ Илир'110 , Дар- вна воиска разсула била, по празднммт, данпо и Епирт. у Грчку продру. Мало византјискогт. Царства пред^лииа звопакЂ доцн1в сир4чт> »58 године у едно стала: зато ст> приличномЂ извћстношћу с - б Хунима време Славени су подунавске узети можемо то , да перве Славенеке по пред^ћле опустошавали. гожнимт. прекодунавскимх странама наЗа последнви Шстпшннови година селбине у ово нарочно време падаго, ако 5 63 почну Цариграђани свон са Аварима међутимт, единствено о томт. ништа попрепиранн, кон се подт. Шстиномт. дру- твердити и не можемо. бр-к ова^наистар1"а гимђ до боа већЂ пакт. и до срамне на- Славенска населбина сваколко догодила мире доведу, у когои Авари као Цареви се непримћтно, и онда е текЂ са своимћ сагозници годишнв1и одђ 80,000 дуката утокомЂ на преображаи народа и землћ данакЂ одђ византшсКоггЦарства добвЈГО, византЈископ. и а рства снажиомЂ учинила Но сђ овб1мђ се и Авари обвежу, даСла- се, кадт. веКт. п г 1> пђ почетакЂ и полагано вене на долвнћмЂ Дунаву подђ уздомЂ развјан г ћ Славенско сђ повћстномт. тодерже;зато иЦарЂ на ову погодбу и вЈ5р- чношћу ни су се показати могла. Постоноств Аварску осланнгоћи се и ту гонггђ ннство и сталнБ1и характерЂ свои добнла погр -ћшку учини ; даи онако хмалобропне е?та Славенска н»селбина текЂ у доцша 110 ДуиавскимЂ твердћ1ннма бранител'1. времена, кадт. су нове Славенске чете у 10ШТЂ већма умали. ОтудЂ е сл-ћдовало, Царство ушле и покраи насел-ћнв! Славеда е опетЂ 578 године една Славенска на „ кои су се одђ овогђ времена овд-1; одћ 100,000 лгодш воиска преко Дунава нам^ћстили, одомаКиле се. прешла , пакЂ онда у многимђ чегама преко Миз!е, Македоше и Орагае рази- Р А 3 Б I 6 Н IIБШ К Р -Ч А Г Т>. шавши се и нигдћ озбилвскогЂ одпора не нашавши до саме Грчке продрла бнла. П ов Ј јстбодђ X, Чокеа. Докћ су овако Славени по Царству Ви- (конацг.) зант1искомЋ мутили, заиште гоштђ еданпЈТ-в Царх помокн од* Аснра. М4сто П а н т л к н к а о д » п. е ши р н. што бв! требало , да Авари Славене, као Али 1 оштђ истогћ дана Колшћ ношто се ЦарЋ надао, изђ царства проте- ва зла почини. Шта чиннше онђ? раго, рад1в наиадну они на праздна Сла- Цвно посрамиги хтеде онђ сироту Мавенска м-Јзста и станове предЂ ДунавомЂ р1егу. Ахћ ! Она се Н1« сетила, да н!јНБине, коб ио већои части мачемЂ и ва- ну лгобичну пантлБпку савт. Ла НапулЂ тромЋ поплћне, землћ посћнне опусте познае! — Колшђ знао е то добро. Онћ и сћ добнткомЋ обгерећени у свого до- 10 обвјв гордо окоо свогђ шешира, и мовину поврате се* У овомђ само по- носише го предЂ целимЂ светомЂ на вратку, као што се мнслити дае, сретну видикћ као какву освот. И свако госе они са Славенима, разбно 1и и роблћ вораше: Добно е одђ Марјете Све одђ нби византшско поотимаго. д-ћвоике викаше лготито : ,,ЗлочинацЂ ! М б 1 дал^ никакови достаточнБ! из- а сви младнћи, кои су Мар1егу радо вивћстГл о судби онб 1 Славена не мамо, ђали „ЗлочинацЂ!" кои су се међутимт. по гожнб1мћ визан- ,,Како то? Мати МанонЂ?" викаше тшскогђ Царсгва странама задержавати Судш Криволгобт. дошавши кђ Манонморали; но опетЂ то держимо, да е иста ки , а знао 6 тако снлно викати, да му Славена велика частв, кадЂ се већЂ гла- е у чигавомЂ иосу некако чудно одеки-