Peštansko-Budimska skoroteča

14

СВАКОМЂ СВ 0 6 ! (конацљ.) Друга страна поданичтва и садашнви ОКОЛНОСТ1И много зпамениин в Мађарска. Ови у деветомЂ сто.гЈлмго изђ А:Гш V Европу дошавши населе се у Панонно, гди свдин-ћни сћ други \1ђ народима тамо живећимЂ особито Славенима, крозт. више векова у слоги живише, сђ нвима биагости мира и непогоде бовва братски делеКи, докђ се у нов1б време не узбуди у нвииа чувство народности и желн свои вЗБШЂ разпространити и на достоинсгво дипломатичногв уздигнути. Ово и друге народе , кои су св Мађарима под в круномт. Унгарскомв свдин-ћни , пробуди изђ дубокога несвестице сна, И они стану садт.мв1<;лити, шта су ? какова права иаравв ичђ иста дав? Узбуди се и у нвима лгобовв кђ своему, и почну бранити оно, што имђ славни прадедови сђ неумрлммЂ чинма заслужише. Ово раздвои срдца браКе, подиже мрзостБ вдногЂ проти†другогЂ. БратЂ брату стаде замке правити. "И тдко на бурномЂ духова мору усколебана о5ште среКе лађа плива. 0§'да е скорБШв ослобођенн рука избави!!! — (Јвако в станћ садашнви стварш, у овбтмђ градовима! НародЂ оваи — мађарск1П — премда 6 сђ другима народима сдруженЂ и нвима окруженЂ, много веКЂ векова живи, за чудо в сталанЂ остао кодч, старвт «вои обв1чаа и сталне значеће черге преднг. ша, коима се одђ други народа разликув, и изђ коисеодма види, да е МађарЂ. Тако одмау очи пада: поносђ народнб1и. Оваи никаковв! граница не познае, и тако заслеплгое лшде, да се исте опачине славе и хвале, ако изђ народнога извора произтичу. Поносити се ра.чборито народомЂ своимв, лепо « заиста и доброд-ћтелно, докђ е поносђ оваи поносђ само, т. е. докђ се у приличнвшЂ

границама задржава; али како ове преступлБивати стане, укора в досгоннђ , врбо ошпе шт^ит уегШиг јц уПш п. — Ако игди , у овомђ заиста случак> гола е овв1 речп! истина, о којои су веК-в сгари осведочени бв1ли; тв1иђ више овде, будући изђ прекомернога народног а поноса, као свога источника, многе друге иогрешке извиру, кое су у с.г^дсгвама своимђ одвећЂ шкодлвиве. Опазиги в затб1мђ кодђ нби : п р е з и р а н $ други народа — Мађари на име себе, као негда Израилгани, само за изабранвш народт, држе — посебице мрзоств С'лавеиа. Сиромашни Славени, шга су тако грозно скривили , даимЂсе опросгити не може? ЗарЂ в то плаћа и награда за труде, ков су скупа сђ нвима противв обшгегБ отечесгва непр : лтелл претрпили ? Може бв1ти признанћ храбросги, сђ којомђ су Унгарску одђ пропасги избавили, кадЂ ш прел [огв1И душманЂ изђ [;нБиге народа избрисати прегаше? 'Гако в! они кои бв1 Славенима наивише обвезани бвпи морали, они ш наивеКма гоне. — Кон Славене напада, тли себи заслуге чини. Кои се СлавенЂ свочмђ езв1комђ служи, народносгв брини,— таи се за лудогЂ иоиакогЂ човека проглашув. — Жалостно ово искуство припаде ми у вдномЂ авномЂ месту, гди како се едног в великокЂ м>жа кнвига, коасе Славена тицаше, напомену, уздигоше сва скоро тамо налазеКа се Господа крику, као знакЂ свов незадоволвности. А да знате, ко су бв1ла оза Господа?! 1оштђ ми вдна сграна »оданичтва да го напоменемЂ, остае, а то е: Славенска. Ови се наивише састое изђ Срба.ш и Словака, брои други Славена в незнагнш- Срблви, као свуда, тако се и овде за благо рода свогђ стараго , за н^га раде, н"ћму су \ н ^ К жномђ приверженошћу наклон'ћни, нити оће да га се икада одрекну. У међусобномЂ обходу свагда се сладкимЂ матернБИМЂ езБ1КОМЂ