Peštansko-Budimska skoroteča

бране остав.шо, наново с.у Славенске и Аварске чете преко Дунава прелазиле и безЂ свакогЂ одпора по наизападнвимЂ византшскогт, царетиа предћлима, као што е Далмацја до самогт, Диррахја населнвале се. 6рЂ кадЂ е одма затимт. подђ Царемг ИраклшмЂ еша велика частв приморска одђ Хорвата и Сербала завозвана бв1ла, нашле су се тј таки и Аварске населбине, кое се ни с у раншв тамо нам^стиле, будући да 6 600 године зак.поченвш мирљ, као што смо већЂ казали, Дунавг за границу између Авара и вазантшскогт, царства гговорјо и утверД10 бб10. 1ош1"б се и за первћ1 петнаистЂ година 11ракл1ввБ1 воинички походи Аварски , сЂкоима с у свагда и Славени 6 б 1. ш , често споминго. Но одђ овогђ времена оваи се народт, све више и више глбити и изчезавати почне, збогђ непрестанох"Б свогђ воеванн, кое е и по византшскомт. царствЈ и са околнмма народима имао. брбо, почемЂ е си .10витБ1и Хант, Аварскш 626 године сђ цћломЂ св01омђ силомђ наЦариградЂ ударш, и гу осует10 се, изгд би се наипос.т^ Аварска влада и име међ' растећомЂ скзгомђ Славена и Бугара, кои су се у ово време све више и вшпе као наиачи непр1ЛтелБИ х4 .варски и као сагозници цареви показивали. За овогђ по свои прилици времена и оне Славенски народа, и то не у послћдици не пр!ателБски нападана учинћне, но миролгобиве и по уговоренои са самБ1.мЂ ЦаремЂ Иракл1<јМЂ погодби о^обрене населбине по землама византшскогЂ царс гва догодиле су се. По изворнБ1МЂ извћстјдма вћродостоиногЂ списателл Константина БагренородногЂ ступи у исто време ЦарЂ Иракл1и са езмческимЂ Славенскимђ иародомЂ Хорватима, кои су за Карпатимаживили.у пр1ателБСК1и сагозЂ, и об г &ћа имђ с^дишта у Далмацји, ако 6 б 1 се тамо окЈћигн хткш, да отудЂ живеће Аваре и.ш протераго, или себи

покоре. И за ц-ћло вдна частв овб 1 Хорвата склони се на позмвђ Царев в ; безЂ сваке теготе уђу у Далмац^го , поуб^н, протера, или покори у миогодишнбои свогои воини све одомаћене .Лваре, н тако цћломЂ землБОМЂ завлада, подт, тимђ видомђ , као да се византшоком в Цару покорава. Изђ почетка су они, као и у свомђ закарпатскомЂ отечеству подђ владомЂ н ^колико свои кнезова у Далмац1и стаали. Кнезови ови, будући да се у и !ворнБ1МЂ м±стима као Франци нааначуго, ни су хорватскогЂ подрекла 6 б 1 ли. Нона берзо подигну се Хорвати противЂ ови свои тзферодшл кнезова и у еедмогодшшгкмЂ свомђ рату свободу СВОГО извогого. Пр1Имивши они хрисианство ОДЂ риМСКОГЂ Свештенства по духу староотеческогЂ свогђ владана под-ћле цћлу свого землго у еданаистЂ жупашн, оснуго градове и села, предаду се морскои трговини, по. с гану богаги и силни, пакЂ наипослћ и свош противЂприближавагоћи се СЂИстока Бугара народнго самосталноств за дуго време кр^ћпко обдрже и сачуваго. Чешћа између себе препиранн учине то, да у доцншмђ врехменима и слабомоћнш и сиромашнш постану. Одђ прилике у исто време, кадЂ су се Хорвати по Двлмацш населввали пада и улазакЂ Сербалн у визант1иско Царстзо. Они су у закарпатскои землви евојои сусћди Хорватски 6 б 1 ли , кои су збогЂВладаоца своид'ћлитбе половиномђ изђ отечества свогђ у друге земл г ћ да пређу принуђени 6б1 ЛИ . Зато и заишту они одђ Цара Мраклја с&дишта у византШскомђ царству. Мзђ почетка добкно н!>ке безлгодне около Солуна предћле, гдћ кратко време заоставше на ново одђ Цара заишту, да имђ друга сћдишта уступи. Сад-ћ се дакле они твердо нам-ћсге у ономђ простору Царства, когђ су Авори сасвимЂ опусгошили бмли , икои е заузимао часгв Далмац18 ? Дардан1б.