Peštansko-Budimska skoroteča

118

ПУТОВАНЂ СРЕ31№ВСКОГА ПО СЛАВЕНСКИМБ ЗЕМЛЛМА. Чесска и Моравска. (к о н а ц х ) У БаЈцену само нбколико дана мого заостати, да посмотримтЕ. чесске рјкоиисе ; ков самг. у ХерсФордичкои кнбижници нашао бвш. Некои се ^међу нвима находе , кои су за чесску повеств одвећ г г> знаменити и нуждни . У кнкижевномт. призренио два су многозначећа рукописа на пергаменту изт. 15 века. бдант. одђ нви, д4ло Хусса (катихизис-Б о толкованш не-

божественну вЂштнну стихотворства , ков н 6дант. путЋ већ -б под'1. монм-б нменомЂ трпнти немогу. Г. 0. Павловићг и пре е моа сочинеН1Н на нетнД начин в кварјо, као н. п. „Моћт. лшбовн" у Л4топнсу 1843. и „Поздравт. изљ Лике Вшсокопреосвашчен1!ишему Г. 6п1ск: 6. Гоанновићу" у ч. 19 С. II. Л. 1841. збогЂ чега самБ му н подт. 18. ! О н 10 мђ 1841 (п. р:) прнватно мое негодоватв са молбомт. изпв^о, да онљ у мое стихове кромЈ; нанкранн^ нужде неднра. О поремећеномЂ числешо „Надписа,, у ч. 34. и 3«. н о 10ШТЋ досадЂ неставившем г б р!;шен1М Палшдрома" у ч. 3. С. Н. Л. одђ 18 42 нећу, као нн о другимЂ сочинен1нма ништа ни да рекнемЂ , исто тако ни о стгћву и нисму Г. О. Николнћа, гди е у првомђ после р); чи„Сп±вђ " стонло „надобнчномЂ Србп-ђвцу", премда се н за таквогЂ недржимЂ, а у второмЂ е столло после; Благор : Г. ПоручикЂ „Забаво нашн чисти ордца". Нећу дал '1; ни ораспри са Г. НетромЂ 1оанновићемЂ да рекнемЂ, у кок> ме 6 крозЂ недозволЋно псчатанк н!;когђ за иечатнго несходногт. приватногЂ писма довео , на кое она , у крчми валкда , а не у храму Естетше, правлћна „Одпов4дка" нзиђе , и на кого л изђ презрћнја ни одговорјо нисамБ, особото зато, гџто мб 1слимђ , да самБ сђ дфломт. опровергао досадЂ свако „блебетан±", кое дакле едино само у ,,Одпов -ћдки" блажене памети! остае. Међу тммђ драго ми е, да е оваи Господннђ изђ

делкнБ1 ЕвангелЈн) по приметби еднои сачин 1 јнб в године 1412 и подт. надзмран Ј ј МЂ самогт, Хусса преписант. , каошго се изђ правописа и на многимђ местима придоданм списашн, а особито кодђ толкованн Евангел!н видити може. Може бвгги, да 6 оваи рукопист. и самога Хусса. Другји око 1420 год. писанвпг рукописђ садржава осимђ увода у прозу и стиховз целу до данасЂ 1 оштђ непознату неванио. Сачинителв, кои пар гаи Хуссита принадлежи, предЂ Богомђ се тужи на чесску круну УнгарскогЂ кралн Сигисмунда и на константискш ЦрквенБхи саборЂ, а после у илш Чесске круне сурову Сигисмунда Регименту, и пороке ЧесскогЂ племићства опису«. Ово се види изђ едногЂ разговора, помеђу Вароши и Кутемберга, кои садржаи целе певатв износи: ПрагЂ криви

илирскогЂ рата доста здра†се кући вратт , зато ће валБда садЂ и самЂ увидити моћи , тко е одћ насБ два у смотрешго Србетва и Илирства право имао. Хвала дакле Богу, да више мононола у журналистики немамо (мимогредЂ да рекнемЂ, камо срећа , кадЂ 6 бг се и „ЛгобителБ просв!;штеша" на већу ползу рода у часописЂ претворити хтео!) н да имамо Скоротечу, у коемЂ мон „ОднћвЂ вћрно препечатати дати могу, пунЂ ув ^ћрешд, да ће нћго†почитаембш Г. УчредникЂ праведн!и 6 б1ти , н да ће реченн Одп -ћвЂ са овнмђ пртЛчашемЂ у свое листове вћрио ставити. У будуће пакЂ, за избећн свакомЂ зломђ мићнпо разумнн чнтатела о менн и стихотворству, и за нмати мирЂ, нрннужденЂ самБ изавнти 1 , да а кром!; посланогђ , за С. II. Лнстђ ннкакве прилоге шилати нећу , него ћу се трудити, да проча наша повремена списаша, по могућству подпомогнемЂ ,,одђ Пеште даж' да черне Горе", а не само обратно. На 2. Марта 1843. А. АндрићЂ.