Peštansko-Budimska skoroteča

122

6мђ , ков нехтедне ни отворити, но баЦБ1 га међу остала свон писма. Н-ћгова е наивећа б]>ига бв!ла, како ће еа Принцезомт> 6 момђ С у коб се обрачт> Рог1га1 залгобш бв!о), сестромЂ Рихарда херцога одђ Норманд1е у новбш бракт> ступити. (конацЋ сл4дув).

П Р И Л О Г '1 ј К Ђ Б .У Д .У К О И ГРАМАТИКИ. Отгопорт, Г. А. Драгосавл ЈЈв нчј. (на стр. 78. 1843. Скоротече). Каже ал* н1е доказао Г. Драгосавл"ћвичб , да властелин -б има V Числу Мнон;. властели, ерт> властелеи у поуч. свнт. „а може-бмтии т д ^пломама долази отђ властелБ'(^)ђС1фС1фЈ, погледаи у Словарв) и зато башт., ерЂ на ви се окончава, кое Г. Др. ше знао, ерт. н^е навео. Гражданинт., то већв значи, да мј 6 градЂ отечесгво као и селннинЂ, то дакле те проти†.мене; душ .машшЂ ест& р"1>чћ турска, о ко10И овдЈз те вопросЂ. 3 н а т и естћ глаголЂ трашт&ега д г 1>иств1н, ерЂ има ,,и знзмђ " време настоЛ1Це, и то неће, ммслимђ , ни Г. Светичв осиорити. — В Ничати изкђ кстб глаголђ соверш. д г Ј>иств1н, ерЂ се не може казати: (шта дблашЂ? ево) вћнчамЂ, него в^нчавамЂ, дакле вЈзччавати еств трашгвега д^иствјл. За кидвети и чјти казао е Г. 6. 1оанновичв. свое мн"ћн1в, (стр. 22. Скоротече 1843.),,да сј обоега вида'' како што и есу. Игра ти значи кодђ насЂ (аПдСП, а играти се [р1С1сП а сиграти ништа: ено доказателства у иЈзсми: ко се сђ нбоме игра, и врани се конби играго и пр. а мож'да бв! то и Г. Вука словарБ показао , но л га овдјк немамЂ. СерблинЂ сошжава предлогЂ с: споити, стући, али р-Јздко сђ глзголм, кои починго сђ и, н.

пр. сићи, пакт, и ово не значи: тИуфеп, него аврегдеп; тако и овдћ ше ништа доказано отђ стране прогивне, зато. дЉца ћего с е см-ћти играти, но нећего с е с и г р а т и. А игра кона Рела отђ пазара, знач^ дћиствително: т. е. чини га играти. В н г 1 јшностб е болћ но ммшленго 6. К. а спо шшностб по суду А. Драгос. дакле свакомЂ свов — овд г 1> бм се могло запмтати : кадЂ оће, да се каже: ваностб , зашго се не каже: сполнностб? и, Н1С ли болћ казати внутреностБ него унутарностк (стр 2-13. -1852 Скоротече.) Глаголи се не могу иисати сђ н е скупа (кои хоће правилно да пише, а кои правилно неће, онђ може, како хоће:) ерв тако и други народи око насн чине. За н етке заго е казано,„ ммслимђ, да се може скгпа нааисати' 1 , ерЂ се слива не сђ глзголомђ ; ће по себи обмчно не Јиотреблава се разв !; с-чожено сђ другима, не каже се: а ћу, *) (но кажемо сложено: а ћу ити). Овдћ е дакле сливено : као п о I о ( п о п V о 1 о) и немаиг, ерЂ се мамк (Каће >) не говори; — и ту ништа ше доказао Г. Др('ообшити е болћ , него саобгцити а саставити и сазвати е бол ћ сербски, него созвати, ерт> е зватп и ставити сербски , дакле н снзвати е чисто сербско; н ту ништа ше отђ стране протнвне доказано; ерЂ зансга саоб[дгити н1е познат1е , него сообтити. На „не сумнамЂ да ће доити, или не доити" отговорш е Г. Н. неосновано (стр. 2^. С. Н. Листа 1843.) а Г. ДрагосавлћвичБ иде стазомЂ н Ј јговомђ ; ако ли не признае, нека докаже, шта е у „не сумндмЂ ' погр^шно речено. Свака кр1Т1ка треба да е безЂ гнћва (не радка л ^ћпоте нигда таи стр. 78. 1. кнБиге Ода Муш.) а овамо принадлеже

*) разв^ ако се глаголт. подразуи4ва.