Peštansko-Budimska skoroteča

139

Вр' 1цаст1Н, лавровБ вкнацт., Н1га очекива , 6р'Б в об1Ц1Н благотворацЂ Свак' гласно казива ! ! ! [оаин1> ЧокерлнпЂ. Парохг. О ДГОВОРТј наПитанаГдна П. НинковиКа. (конацг) III.) Глаголи, кои излазе на тати, као: читати, какотати, облетати, шетати се, решетати, кои се окончавато у настовћемЂ времену на тамт. , а кои на ћемт> ? Отт. св1К) глагола несавршени, могЈсе — ако само наравт. ствари и своиство е:1Н1ка допушћа — други глаголи, опетЂ несавршени, са изм '1шеикмЂ или придатком в себи своиственогт. слога или писмена, производити, кои не само учешћаван-к него и умалнванћ и уситнаванћ д '1 »иств1Н означио; или ако се и не производе отђ други глагола, а они по нарави свохои, у коренд своме, већт. таково учешћаванБ и умалннан"ћ, и вишеброино пресћцаван 1 ]} д4иств1Л указуш. Ови глаголи називашсе умалителни, и, као оп» различног-н корена ироизлазећи, различно се и окончаваш; као н. п. отт. клшвати клшцати, плшвати плшцкати, писаги пискарати, мрмлаги мрмотати , с1>ћи сћцкати сћкутати. Овакви дакле глаголи производни умалителни, ако излазе у неопред-&леномт. каклоненпо на тати, им.ио у настобћемЂ времену ћем-в; н. п. отт. тећи текутати текућемт., клепати клепетати, свћтлити свитати, кукати кукутати, гребсти гребугатн, кречити креметати, шкргати, шкргутати , скакати скакутати, звечити звецкати звекегати , цврчити цвркутати, трепати

треплнти, трептати, врти ги вртаги, плесги плетати, л-ћтети л4таги, жвалити жпатати, ракати рактати, капллти капутати. Такви су кикотатисе, ропотати, шапутати , дрктати, блебетати, трепетати, гроктати, бректати, кевтати, гртати, чегртаги итд. Они пакЂ глаголи на тати, кои су сами собомт. првообразни, и више су продужателни, него учешћателни, а много ман-Б умалигелни и пресЉцателни , такови излазе у садан^угн времену на тамт. ; ц. п. влатати, гагаТи, лутати, скитатнсе, цветати, листати, гутати, шегатисе, решстаги, работати*. II отн ови глагола могусе, — ако само своиство взмка не смеће —произвесги умалителни, наравно с' прндаткомЂ сходногт. себи слога илиписмена; н. п. отк гатаги гаткати, скитатисе скиткатисе итд. као шго 6 гд ћ обшчаи тепати. IV. Можели се Причаст1в настовћегЂ времена по прописаномЂ одђ Г д . Нука правилу одђ трећегЂ лица мн. ч. правиги. и го у свакомЂ глаголу? Причаст1б настовћегЂ времена прависе само отђ трећегЂ лица млож. бролпо ирописаномЋ отђ Генја взмка правилу, но не у сваком', него само у несавршеним' глаголима; брЂ ови само могу указаги, да што и „сада'' бива; и имаш у свакомЂ наклонен1Ш свов настов-

*) отђ ова два послћдна глагола могло бм се казати, ако се гко отђ реше танн и работана уживлшв, и „решеће, рабоће ковгдћ". Примћч. Глаголи стати, и сви отђ овогђ прошведени, као и прочи сви савршени, изузимашсе , ерЂ такови указуш само, да се шго у вданпутЂ сбило, или даће се сбити. — Глаголи: вришгатн, пиштати, трептати (као птица крилма) и овима подобни имаш трепгимЂ, пиштимђ , вриштимЂ; — ако ни в болћ: трептити, пиштити, вршптити?